На Свету и Велику суботу Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије служио је Божанствену Литургију Светог Василија Великог у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани. Митрополиту је саслуживало братство храма и братство манастира Свете Петке из Загреба.
Многобројном верном народу који је испунио љубљански храм Митрополит је говорио о силаску Христовом у Ад које је претходило Славном Васкрсењу Његовом. „Син Божји, Господ Христос, је сишао у Ад и у Аду починуо до сутрашњег дана. Међутим, тај Његов одмор, то што је Он починуо, није одустајање од стваралаштва, није одустајање од Његове љубави и Његове бриге према нама људима. Ту, у Аду, Он се суочава са највећим нашим непријатељем, са последњим непријатељем људским који се зове смрт. И тог непријатеља, смрт, у наше име побеђује. Човек сам собом не може победити смрт, не може остварити вечност. Управо из тог разлога Бог, из љубави према нама, страда, бива распет, силази у Ад и ту побеђује смрт“.
Говорећи о нашем прихватању Васкрсења Христовог Митрополит је рекао: „Господ своје Васкрсење, будући да се ради о надумној тајни, скрива од људског разума, односно скрива од онога на шта се човек ослања и по чему мисли да може победити свет. Човек није само ум и није само разум, то је један део његовог бића, он је пре свега и изнад свега срце. У срцу се доносе одлуке, а разум онда покушава да те одлуке образложи и оправда. Ту, у нашем срцу, налази се и наш одговор и наш одзив на Божји призив. Ту, у срцу нашем, треба да проговори и наша вера, јер Бог је учинио оно што је до Њега, али Он не чини насиље над нама људима. Он неће да нам се намеће против наше воље, него оставља могућност да ми учинимо искорак из себе. Тај наш одговор, наш искорак Богу, није ништа друго него вера. Тамо где има вере у Васкрслог Христа има вере у вечност, и то у вечност у којој ћемо постојати као бића достојна љубави Божје.“