У спомен Митрополиту Јовану Павловићу

Трећег марта се с молитвом и захвалношћу присјећамо блажене успомене Митрополита загребачко-љубљанског Јована Павловића, пастира који је животом свједочио Христову љубав, сабирао расуту паству и био тихи, али постојани носилац мира и помирења.

Рођен 1936. године, замонашен у манастиру Крка, а за епископа изабран 1977. године, Митрополит Јован неуморно је радио на очувању православне вјере у Хрватској и Словенији. Митрополитом загребачко-љубљанским постао је 1982. године, у временима када су биле потребне мудрост, храброст и стрпљење.

Његова љубав према Цркви није се огледала само у литургијској служби, већ и у бризи за духовни и интелектуални раст вјерника. Оснивањем Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, показао је да је образовање темељ очувања вјере, духовног и националног идентитета.

Његов глас више не одјекује храмовима, али његове ријечи живе. Његов лик више не видимо међу нама, али његов дух остаје – у молитвама, у црквама које је обнављао, у генерацијама ученика које је школовао, у људима које је научио вјеровати, вољети и бити бољи.

Упокојио се 3. априла 2014. године у Загребу, остављајући за собом свјетлост која не тамни и дјела која говоре више од ријечи. На катедри загребачко-љубљанских митрополита наслиједио га је дотадашњи Епископ јегарски, а данас Патријарх српски Порфирије.

Његов живот био је одраз ријечи Светог Василија Великог: „Добар пастир није онај који влада, већ онај који служи; није онај који тражи почаст, већ онај који носи терет других.“

Нека га Господ упокоји у насељима праведних и подари му вјечну радост у царству небеском.

Вјечна му памјат!