У Сиску прослављен спомен дјеце мученика јастребарских и сисачких

„Невино пострадала дјеца Јастребарска и Сисачка се моле за нас, да не идемо путевима насиља, него да идемо путевима љубави, опраштања и помирења“, рекао је владика Кирило.

На празник Сабора светих дванаест апостола и спомена новоканонизоване Свете дјеце мученика, Јастребарских и Сисачких, 13. јула, у храму Свете Петке у Сиску служена је архијерејска литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Саслуживали су му јереји Миломир Гвојић, парох у Великој Писаници, Славомир Гвојић, парох у Бршљаници, Веселин Ристић, парох у Цељу, Бранислав Тодоровић, парох у Великом Поганцу, Стефан Максимовић, парох бјеловарски и Петар Козакијевић, ђакон из Загреба, а појао је чтец Горан Петровић из Бања Луке.

Ово је и прва Литургија служена у Сиску поводом спомена прошле године канонизоване свете дјеце мученика Јастребарских и Сисачких. Литургијском сабрању присуствовала је и Невенка Кончар, рођена у Градишци 1937. године, једна од преживјелих логораша дјечијих логора у Сиску и Јастребарском.

У бесједи на Светој Литургији владика Кирило је рекао да је већина Христових ученика пострадала мученички свједочећи тиме да је пут Цркве страдални, али и пут који води у радосте васкрсења.

”Међу невино страдалима нису били само одрасли људи, свјесни своје вјере и поријекла, него су нажалост била и дјеца“, рекао је епископ Кирило напоменувши да нас је наш Спаситељ учио да треба да опраштамо свима. „Црква је канонизовала невино пострадалу дјецу Јастребарску и Сисачку и они се за нас моле, за нас се заступају да не идемо таквим путевима насиља, него да идемо путевима љубави, опраштања и помирења“, рекао је владика.

Међу окупљеним народом било је и вјерника из Бања Луке којима није било тешко да у овом топлом дану дођу и учествују у сабрању посвећеном страдању невине дјеце.

Литургији су присуствовали и Њена екселенција Јелена Милић, амбасадор Републике Србије у Хрватској, Милорад Пуповац, предсједник СДСС-а, Мирјана Олујић, замјеник жупана Сисачко – мославачке жупаније из реда српског народа, и Милорад Арлов, предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији из Бања Луке.

Јереј Немања Ђурић, парох у Сиску, захвалио се владици Кирилу, свештенству, политичким представницима и вјерном народу на доласку. Још једном је подсјетио на страдални пут којим су прошла дјеца у поменутим логорима. Додао је да у Сиску данас нема много православног живља, али и да настоје да се окупљају око Цркве и да чувају своју вјеру, традицију и обичаје.

Након Литургије заједничарење је настављено за трпезом љубави у просторијама сисачке црквене општине, а потом и на гробљу у Сиску, гдје су се окупљени помолили невино пострадалој дјеци. Амбасадор Милић положила је вијенац цвијећа на спомен обиљежје.

Дјечији логор у Сиску отворен је 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 дјеце из логора Млаке и Старе Градишке. У неколико транспорта до краја октобра 1942. године у Сисак је стигло више од 7.000 српских малишана са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније. Кроз дјечији логор Јастребарско од 11. јула до 26. августа 1942. године, према неким документима, прошло је 3.336 махом српске дјеце, од тога више од 2.000 са Козаре.

Гробљанска капела Свете Петке Параскеве саграђена је 1895. године, поправљана 1934. године, а срушена у Другом свјетском рату, 1941. године. У капели се служило до 1921. године када је основана парохија, и када је покренута акција за изградњу храма. Направљени су пројекти и прикупљена потребна документација за градњу, међутим, почетак Другог свјетског рата, прекинуо је започету акцију, а у ратном вихору запаљена је и та, привремена богомоља.

У самом Сиску, Црквена општина посједује двије зграде – једна у којој је смјештен храм Свете Петке, и друга која је парохијски дом. У земљотресу који је погодио Банију 2020. године, тешко су страдале обе зграде. Црква је убрзо обновљена, а парохијска кућа је у процесу обнове.

Невена Максимовић