У Београду одржана промоција књиге Ненада Бадовинца

Промоција књиге „Како сам срео духовног оца – архимандрита Гаврила Лепавинског“ одржана је у храму Светог Александра Невског на Дорћолу у Београду, у суботу, 19. октобра. Промоцију је отворио отац Бранислав Јелић, а током промоције говорили су презвитер др Оливер Суботић, социолог Радомир Вучић и аутор књиге Ненад Бадовинац.

Своје успомене на оца Гаврила први је поделио отац Оливер, истичући допринос оца Гаврила у мисији Цркве. Отац Оливер је говорио о њиховом заједничком путу у црквеној мисионарској делатности. Први пут су се отац Гаврило и отац Оливер појавили заједно у интервјуу, у једном магазину, где су новинари питали о ставовима Српске православне цркве према савременим технологијама и друштвеним мрежама.

Када је интервју објављен, отац Оливер се сетио колико га је изненадила усклађеност њихових одговора, као да су одговоре заједно припремали. Отац Оливер је био представљен као свештеник који предаје информатику и управља Центром за савремене технологије, док је светогорски монах, отац Гаврило тада први кренуо да користи друштвене мреже за мисију православне вере. Осим тог искуства, отац Оливер се присетио тренутка када је једно његово духовно чедо посетило манастир Лепавину и пренео поздраве оцу Гаврилу, који је том приликом поручио оцу Оливеру да морају „ујединити снаге“, што је оставило снажан утисак на оца Оливера, који је рекао: „Схватили смо да не морамо имати исти став о свим питањима да бисмо радили заједно. Важно је да ујединимо снаге и радимо на заједничком циљу“. Његова вера, послушност Цркви и спремност на жртву за ближње, били су инспирација свима који су га познавали. Оснивање Мисионарског одељења при Синоду Цркве био је велики корак за мисију Цркве. Отац Гаврило је предводио део посвећен Електронској мисији, ширећи поруку православља путем савремених технологија. Био је пример како свештеник треба да служи ближњима и да се за њих жртвује. Његов рад и његова вера оставили су траг на све који су га познавали, што се осећало и на промоцији књиге. На крају, отац Оливер је подсетио присутне да је отац Гаврило осим мисионара био и велики пријатељ, човек који је својом љубављу зближавао људе око себе.

На промоцији књиге причао је и брат Радомир Вучић који је поделио своје успомене и искуства са оцем Гаврилом, говорећи из личног искуства о њиховој сарадњи и заједничким тренуцима. Причао је о односу који је Ненад, аутор књиге, имао са оцем Гаврилом, али и ширу слику о мисији и духовној мисији оца Гаврила. Радомир је истакао да га је читање Ненадове књиге подсетило на Ненадову повезаности са оцем Гаврилом. Још од своје четрнаесте године, Ненад је био у сталном контакту са оцем Гаврилом, који га је узео под своје духовно окриље.

Лепавина, место у Хрватској где се налази манастир, представља праву духовну оазу у окружењу у којем православних Срба готово да и није било. Отац Гаврило је, дошао са Свете Горе, уложио је огроман напор да обнови и одржи манастир Лепавину, упркос свим тешкоћама. Брат Радомир је говорио и о доласку оца Гаврила у манастир Лепавину, где је од рушевина поново створио место духовности. У тој мисији придружио му се отац Василије. Ненад се такође придружио, долазећи често у манастир, где је кроз молитву и духовну школу од оца Гаврила добио смернице за свој даљи живот. Радомир је посебно описао атмосферу у манастиру – дисциплину испреплетану с духовном слободом. Навео је како су заједнички послови, од отварања цркве рано ујутру до припреме оброка за стотине људи, били део свакодневице у којој су сви били повезани кроз духовни рад. Говорио је и о томе како су често ситуације које су изгледале као немогуће – попут припреме хране за пет стотина људи с малим бројем људи који су помагали – биле вођене Божијом помоћи и уз благослов оца Гаврила. Посебно је занимљиво било Радомирово сећање на Обреновац где је својевремено живео када су се догодиле поплаве, где је осетио да га је отац Гаврило унапред припремио за тешку ситуацију. Радомир је описао мир и сталоженост коју је стекао кроз духовни живот у манастиру, а која му је помогла да се суочи с кризним тренуцима. Кроз свој говор, Радомир је истакао не само духовну величину оца Гаврила, већ и његову људску страну.

Отац Гаврило је био човек који је знао како да споји стару духовну мудрост са савременим изазовима, а његов ентузијазам за мисију Цркве био је инспиративан за све око њега. Радомир је закључио да је отац Гаврило био духовна тврђава, чија снага и преданост су били пример како треба служити Богу и људима, чак и у најтежим животним ситуацијама. Ненадова књига, како је Радомир рекао, представља не само сведочанство о животу оца Гаврила, већ и инспирацију за све оне који желе да се посвете духовном животу. Она је сведочанство о светогорском духу и духовној снази која може да надвлада све препреке, остављајући траг у животима свих који су имали срећу да упознају оца Гаврила.

На крају промоције и ја сам се обратио речима, пре свега речима захвале присутнима на доласку и поделио сам своје личне импресије о писању ове књиге. Говорио сам о свом првом сусрету са оцем Гаврилом, када сам био четрнаестогодишњак који је заједно са својим родитељима тражио мир у ратом захваћеној Хрватској. Тај сусрет био је почетак мог тридесетогодишњег живота поред оца Гаврила, који ме је примио под своје духовно окриље. Испричао сам како је манастир Лепавина био место духовног мира и наде, чак и током најтежих ратних година. Отац Гаврило, заједно са оцем Василијем, успео је да створи праву духовну оазу у окружењу које је било пусто.

Причао сам о томе како је отац Гаврило имао посебан дар у себи – Духа Светог. У књизи су забележена искуства, као и осећај мира и снаге који су долазили из сусрета са оцем Гаврилом. Поделио сам и лично искуство које ме је подсетило на снагу вере. Када сам јуче ставио књиге у ауто како бих их донео на промоцију, ауто после тога није хтео да упали, као да ме је нешто зауставило. Тада сам позвао једног друга које је убрзо стигао, и који је извадио алат. Убрзо је отклонио квар и убрзо смо упалили ауто. Касније је рекао да имам среће јер је он управо стигао са Свете Горе.

Мене је то подсетило на чињеницу да је радња књиге написана поводом доласка једог светогорца, нашег оца Гаврила и да је и сада стигао благослов са Свете Горе. То ме је подсетило на необичне тренутке који су често пратили моје сусрете са оцем Гаврилом, дајући ми веру да су све препреке део Божијег плана. Надам се да ће књига донети мир и радост свим читаоцима, баш као што је мени донела радост и духовно испуњење током дугог низа година живота поред оца Гаврила.

Извор: nenadbadovinac.com