Mitropolit Porfirije i gđa Džuliju Vols Nojes (Julieta Valls Noyes)
МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ ПРИМИО АМБАСАДОРКУ САД У ЗАГРЕБУ
17/02/2017
НЕДЕЉА ПРАШТАЊА И МОЛИТВА ЗА ЗДРАВЉЕ У МАРИБОРУ
27/02/2017

ТРУДИМО СЕ ДА ЖИВИМО У ВРЛИНИ!

Празник Светог Фотија Цариградског, у недељу Месопусну 2017. године прослављен је светом архијерејском Литургијом у Светопреображенском храму у Загребу. Са вијерним народом загребачке парохије, уз саслужење свештенства Саборног храма Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије.

Након прочитаног јеванђељског одломка о Страшном и Славном суду, Митрополит се обратио сабрању истичући да се кроз недеље које су иза нас, и дане који су пред нама припремамо за почетак Великога поста.

- Трудимо се да живимо у врлини! Ево испред нас је почетак поста као најбољи могући период да преиспитујемо себе, да јачамо себе духовно, да практикујемо врлину и добро у свом животу и да се трудимо да испуњавамо заповести Божије, рекао је Митрополит, а потом је истакао да кроз заповести Божије знамо да треба да постимо, да чинимо милостињу, да не треба да оговарамо и осуђујемо, да треба да праштамо и тако редом. Све је то важно, али је важно и оно што нам открива Господ у данашњој причи из јеванђеља. Слика последњег суда јесте слика Сина Божијег који долази у слави и свој моћи Својој и пред њега долазе сви народи и сви људи, и Господ одваја оне који су за Царство Небеско од оних који се нису удостојили, који нису спремни да уђу у дворе Бога Живога.

Митрополит Порфирије је потом појаснио да наш духовни подвиг треба да служи стицању љубави, а не стицању самољубља и гордости.

- Због тога што смо чланови Цркве Христове и што се трудимо да извршавамо заповести Његове не треба да мислимо да смо бољи од других. На основу нашег односа према другом човеку Господ нас процењује и препознаје као Своје. Ако волимо Њега, ако Њему служимо, није могуће да будемо против било кога. Тада није могуће, а да читавим бићем својим не покажемо љубав према сваком човеку и према онима који су далеко од нас, али и према онима који су нам блиски. Без другог, без ближњег, без љубави према ближњем није могуће да се назовемо синовима Божијим и слугама Божијим.