Свети Николај – пастир добри стаду своме

Учесници Првог васељенског сабора видјели су како са једне стране светог Николаја стоји Господ Христос са Јеванђељем, а са друге Пресвета Богородица c омофором и пружају светитељу одузета обиљежја архијерејске службе

Свети Николај, архиепископ мирликијски и чудотворац, био је син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Његов истоимени стриц, епископ патарски, подучавао га је духовном животу и замонашио га у манастиру Нови Сион. Након смрти родитеља, свети Николај раздао је наслијеђено имање сиромасима. У Патари, у којој је служио као свештеник, био је познат по милосрђу, иако се старао да сакрије милосрдна дјела која је чинио. Убрзо је, чудесним Промислом Божјим, био изабран за архиепископа града Мире у Ликији, у југозападној Малој Азији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је пастир добри стаду своме.

Свети Николај присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји 325. године

У вријеме гоњења хришћана под царевима Диоклецијаном и Максимијаном био је бачен у тамницу, али је и тамо непоколебиво наставио да проповиједа Јеванђеље. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји 325. године. Из велике ревности према истини, ударио је руком јеретика Арија, због чега је удаљен са Сабора и од архијерејске службе, све док се неколицини архијереја нису јавили сам Господ и Пресвета Богородица и објавили им своје благовољење према Николају. Епископи су видјели како са једне стране светог Николаја стоји Господ Христос са јеванђељем, а са друге Богородица c омофором и пружају светитељу одузета обиљежја архијерејске службе. Видјећи ово, саборски оци су се задивили и убрзо повратили Николају оно што му је одузето. Од тада се његов поступак према Арију тумачи не као дјело безразложног гнијева, већ као израз љубави који је требало да отријезни Арија и покаже му да је на погрешном путу.

Храм светог Николаја у Ћуковцу (1756)

На иконама светог Николаја често се приказују мотиви из виђења које су имали оци Првог васељенског сабора: с једне стране Господ Спаситељ c јеванђељем, а c друге Пресвета Дјева како држи архијерејски омофор у рукама.

Свети Николај био је увијек одважан заштитник правде међу људима. Милостив, истинит, правдољубив, ходио је у народу као анђео Божји. Још за вријеме живота хришћани су га сматрали за светитеља и призивали га у помоћ у мукама и невољама, а он би им се јављао и помагао. У старости се разболио и упокојио у Господу 6. децембра 343. године.

Свети Николај најраширенија је крсна слава међу православним Србима. Њему су посвећени и бројни храмови. У Епархији загребачко-љубљанској храмовну славу Светог Николаја прославља црква у Ћуковцу, недалеко од Гарешнице, подигнута 1756. године.