Свети Игњатије Богоносац

Савршено је управљао Црквом у вријеме када њен пут још није био добро утрвен. Одложио је тијело са таквом лакоћом, како неко други одлаже своје одијело, писао је свети Јован Златоусти о Игњатију Богоносцу.

Један је љекар,

И тјелесни и духовни,

Рођени и нерођени,

Бог јављени у тијелу,

У смрти Живот истинити,

И од Марије, и од Бога,

Најприје страдалан и онда нестрадалан,

Исус Христос – Господ наш

(Игњатије, Посланица Ефесцима 7, 2)

Свети Игњатије Богоносац, епископ Антиохије (данашња Сирија), живио је у другој половини првог и почетком другог вијека. Био је ученик Светог Јована Богослова и други по реду епископ антиохијски (70-107). За вријеме прогона хришћана под царем Трајаном (98-117) осуђен је на смрт због исповиједања вјере у Христа и послат у Рим.

Сачувано је седам његових посланица: шест упућених локалним Црквама кроз које је пролазио на путу за Рим и једна упућена Поликарпу, Епископу смирнском. Игњатијева дјела необично су важна за разумијевање учења о Цркви – еклисиологије. Поред говора о Цркви, свети Игњатије у посланицама вјерне укрјепљује у исповиједању вјере и говори против гностичких покрета који су у његово вријеме били честа и раширена појава.

Мучеништво је свети Игњатије прихватио спремно и са радошћу. У посланици Римљанима, у којој хришћане пријестонице моли да не спријече његово страдање, видимо неустрашивост и непоколебљивост вјере антиохијског светитеља:

Од Сирије до Рима борим се са звјерима, по суху и по мору, ноћу и дању, везан са десет леопарда, а то је чета војника, који и кад им се чини добро, бивају још гори. Али се у њиховим неправдама још више учим, но тиме се нећу оправдати. Врло сам жељан звјери које су за ме припремљене и молим се да ми се спремне нађу. Ја ћу их подстаћи да ме брзо поједу, а не као што се неких из бојазни нису ни дотакли. Опростите ми, знам шта ми је корисно. Сада започињем бити ученик (Христов). Нека ме ништа од видљивог и невидљивог не задржи да Исуса Христа задобијем. 

Светитељ је доведен у Рим око 107. године и бачен лавовима у Колосеуму. Остатке костију светог Игњатија римски хришћани пажљиво су скупили и пренијели у Антиохију. Када су у VI вијеку Персијанци заузели Антиохију, његове мошти поново су враћене у Рим.

Предање му приписује увођење антифоног (наизмјеничног) појања у хришћанско богослужење. Најстарије свједочанство о томе налази се код црквеног историчара Сократа почетком V века:

Игњатије Антиохије Сиријске, трећи иза апостола Петра епископ, имао је виђење анђела како славослове Свету Тројицу антифонским пјесмама. Тај начин пјевања који је видио у визији предао је Цркви у Антиохији. Отуда се и у све Цркве то предање раширило.

О светом Игњатију, свом претходнику на катедри антиохијских епископа, Свети Јован Златоусти (347-407) писао је:

Игњатије је предстојавао нашом Црквом храбро и са таквом тачношћу какву Христос жели. Јер је Христос рекао да Пастир добри душу своју полаже за овце (Јн. 10, 11), а овај ју је са сваком храброшћу положио за овце своје. Игњатије је одложио тијело са таквом лакоћом, како неко други одлаже своје одијело. Савршено је управљао Црквом у вријеме када њен пут још није био добро утрвен. Он је управљао Црквом наше отаџбине, таквог великог града, и мноштвом народа од двјеста хиљада. У Антиохији је настало гоњење на хришћане само зато што су одбацили лажну демонску веру и примили вјеру у истинитог Бога и Сина Његовог Јединородног. А ако су гонили хришћане, колико ли су више гонили предстојатеља Цркве! Игњатије није убијен у Антиохији, него у другом граду – у Риму. Од нашег града до Рима њега је Господ позвао, па су градови током пута његовог трчали к њему одасвуд и сусретали подвижника. И он је дјелима и ријечима све њих учио успут у сваком граду. Тако је био дивни учитељ не само Римљанима, него и свима онима у међуградовима… Све их је учио дјелима својим, идући са Истока, и као неко сунце излазећи и ка Западу трчећи, а и још свијетлији од сунца. Он је оснажио хришћане Рима, јер су имали већу потребу него ми у Антиохији. Зато су Петар и Павле, и послије њих Овај – сви тамо пострадали, да би својом крвљу очистили Град од крви идолске, и да би посвједочили Васкрсење Распетога Христа. Јер мучеништво је највећи доказ Васкрсења Христовог и силе Распетог. Игњатије је у Риму пострадао јавно, усред Колосеума, док је цио град сједио у амфитеатру и звјери биле пуштене на њега, а Игњатије је говорио: Ја те звијери жарко желим да сусретнем.

Спомен светог Игњатија Антиохијскох прославља се 20. децембра / 2. јануара.

Извор: Епископ Атанасије (Јевтић), Дела апостолских ученика, Врњачка Бања – Требиње, 2002. г.