SVETA ARHIJEREJSKA LITURGIJA
U SABORNOM HRAMU U ZAGREBU

U nedelju 22. po Duhovima, 05. novembra 2017. godine, kada naša sveta Crkva molitveno proslavlja svetog apostola Jakova brata Gospodnjeg, u Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu svetu arhijerejsku Liturgiju služio je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije, uz sasluženje sveštenstvaSabornog hrama.

Mitropolit Porfirije se sabranom narodu Božijem obratio po pročitanoj jevanđeljskoj priči, tumačeći jevanđeljski tekst o bogatašu i siromašnom Lazaru. Mitropolit je u svojoj besedi naglasio da smo čuli veoma potresnu priču iz jevanđelja po Luki, „u kojoj se prikazuju dva stanja u kojima čovek živi. Jedno je teritorija i prostor našeg istorijskog života, a drugo je prostor našeg života posle smrti. Te dve realnosti našega života međusobno su neraskidivo i organski povezane i jedna od druge zavise, i u tom smislu bismo mogli reći da je to jedan i jedinstveni prostor čovekovog života, koji započinje ovde i sada u istoriji, a nastavlja se kroz svu večnost“.

Govoreći o dvojici ljudi koji se spominju u jevanđeljskoj priči Mitropolit je naglasio „da ova priča ima dve strane u ovom diptihu, vidimo bogatog čoveka koji je zasigurno dobio inteligenciju i sposobnosti i date su mu okolnosti da stekne imanja, i s druge strane iz nekog razloga koji je često nama nepoznat, u koji Bog postavlja neke ljude, vidimo tako i jednoga ubogog čoveka koji prolazi kroz stradanja u ovom životu po imenu Lazar. Obreli su se obojica u večnosti tj. obojica su završili svoj život na zemlji i odjedamput bogataš je u mukama, u osećanju praznine, samoće, izgubljenosti, u odsustvu tračka svetlosti i radosti, i vidi siromašnog Lazara, kako se raduje u blizini onih koji su ljudi Božiji, u naručju Avraamovom, to znači u Raju“. Zaključujući svoju besedu, Mitropolit je istakao „da ova priča koju Gospod upućuje svojim učenicima i onima koji su ga slušali, i priča koja kroz usta Crkve i nama je danas upućena, ni u kom slučaju nije priča o socijalnom i ekonomskom poretku. Gospod naš nije bio revolucionar, nije došao zbog toga da menja, socijalni, društveni, politički i svaki drugi kontekst života čovekovog. On je došao da nam podari život večni. On je došao da nam da smisao života u svim mogućim okolnostima, da nam pokaže i otvori put koji nas vodi u Carstvo Božije ali i put kojim Carstvo Božije postaje prisutno ovde i sada u našim životima. Nije reč o tome da je Gospod kritikovao bogataša što je bio bogat, niti je hvalio siromaštvo po svaku cenu, niti je hteo da kaže da je onaj koji je siromašan i koji po svaku cenu strada, sigurno biva udostojen da uđe u Carstvo Božije. I jedno i drugo zavisi od toga ko je kakav stav imao prema onome što jeste i što ima, a to znači i prema Bogu i prema bližnjim ljudima. Bogataš iz ove jevanđeljske priče je mislio da je sva lepota i punoća života u tome da stiče i da uživa u onome što ima, uzimajući sve za sebe i ne vodeći računa o drugima, a znamo da ima mnogo onih koji imaju i koji su bogati, a da su skromni i smireni ljudi, i da to što imaju vide kao dar od Boga da bi poslužili drugima, da dometnu tamo gde postoji potreba“.

Po završetku svete Liturgije, svi sabrani su se okupili oko svoga Arhijereja u sali Muzeja Srpske pravoslavne crkve, gde je nastavljeno liturgijsko zajedničarenje.