Света архијерејска литургија у Храму под Горицом (Црна Гора)

Његово преосвештенство Владика буеносајрески и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило, служио је данас, уз саслужење свештенства, Свету архијерејску литургију у Храму Светог Ђорђа под Горицом.

За пјевницом је појао „Хор Свети Сава“ чији је диригент Снежана Поповић.

По прочитаном Јеванђељу, вјернима се бесједом обратио протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Изразио је захвалност Богу који нас је и данас удостојио да се саберемо око имена Његовог и да, живећи овај земаљски живот, јасно видимо, али и окусимо благослов будућег небеског живота.

„Окупљајући се на Светој литургији, сабирајући се око часнога престола, ми сваки пут, браћо и сестре, чујемо неки јеванђелски одломак који поред свега што нам Литургија даје, (а даје нам, збиља није претјерано рећи, него пуна истина),  даје нам да окусимо, да заложимо, што би рекао наш народ, оно што ћемо тек да видимо послије овога земаљскога живота. Поред свега што нам Литургија даје, даје нам да чујемо поуку Господњу, ријеч Господњу кроз тај одломак и јутрос смо чули како је онај пребијени од разбојника остао везан и како га није погледао- ни ђакон ни свештеник (да преведемо на савремени језик Левит и свештеник). Дођоше, прођоше, каже тамо у Јеванђељу, један се мало примаче да га боље погледа, па то није ништа помогло, него је и тај прошао. А ко је пришао да му помогне? Пришао је да му помогне Самарјанин“-казао је отац Гојко.

Потом је поучио нас, данашње православне хришћане шта је Јудејцу прије двије хиљаде година значила ријеч „Самарјанин“.

„То је најгори могући издајник за Јудејца, јер су Самарјани (нешто што је било заједничко -заједничка држава свих потомака Јаковљевих-свих 12 Јаковљевих племена) подијелили се на пола, јер је један рекао ја нећу више да идем у Јерусалим, нити да тамо дајем паре у Јерусалим, могу ја да живим одвојемо горе на сјеверу. И не само што је одвојио државу, него је наредио народу да не иде ни у јерусалимски храм , направио нове храмове у његовој држави, па кад је видио да у тим храмовима нема ко да служи, онда је измислио и ново свештенство. Можда вам то личи на нешто. Можда вас то подјећа на неке ствари које се стално понављају. Измислио човјек, оцијепио, да би имао за своју касу више, па онда почео народ да наговара да не иду у цркву и направио неке свештенике који нијесу свештеници. Е, то се у односу на Христово вријеме десило скоро прије хиљаду година. Значи, хиљаду година је прошло од времена кад Хростос прича ову причу у односу на то како су настали ти Самарјани који су се оцијепили. Значи, изрођена браћа у свијести Јудејца. Није се нико мрзио као што су се мрзили Јудејци и Самарјани.

То је поента ове приче да је прошао свештеник, прошао ђакон, а пришао Самарјанин и то не пришао реда ради, него чујете како се побринуо, како га је одвео до хотела и платио и рекао ако још нешто потроши преко тога, да ће он додати.

Лијепо се ова прича, браћо и сестре, уклапа у овај пост који почиње. Што постимо? Постили смо прошле године, постили смо прије пет година, постили смо откад знамо за себе, рећи ће неки.Постила је моја баба, сви су моји вазда постили, додаће трећи. Ништа то нама, који смо јутрос кренули у ову школу звану Црква, ништа то нама не доноси извијесно знање. Добро је што смо све досад радили, добро је што смо јутрос дошли, али нас Бог учи: Увијек наћули уши, чућеш нешто ново. Нема извијесности. Нема готових ствари, бер не за наш мозак. Извијесно је да је Господ Бог добар и да, ако идемо Божијим путем, значи извијесно је, знамо гдје је школа, од кога наставу треба да слушамо, то је извијесно, али ако смо ми у глави склопили ја сам овакав, ти си онакав или ако хоћете, ми смо овакви, а они су онакви…Е, тога нема. Бог ће те увијек научити неком новом лекцијом. Увијек се спреми за нову науку, зато браћо и сестре постимо, не зато што ух, ја се омрсих, ух попих неку кафу с млијеком,шта ћу сад ,да прекидам, да остављам све кад нисам био у стању ова три дана да испостим..Не, не. Него, постимо како знамо и умијемо, па макар и на силу, јер ће Бог, ако се држимо поста, јер је вријеме поста, Бог ће нам открити увијек нешто ново и увијек има оно што наш народ каже Да сам јуче умро, не би вјеровао да ћу дочекати ово што данас видим. Е, то је тако кад се с Богом дружиш. И пошто је то тако, а хвала Богу да је тако, онда, браћо и сесте и овај Божићни пост да проводимо тако што није извијесно ништа“- бесједио је отац Гојко.

Отац Гојко се осврнуо и на оно што нам нуди свијет, када видимо свјетовне медије, истичући да је то „нека нова култура са којом треба да се носимо“, јер нико не помиње Христа, само празнике, снижења, поклоне, мир и све се комерцијализовало.

„Е, па да знамо: Нема мира ако се Христос не роди. Наш народ каже: Мир Божији Христос се роди.Без овога Христос се роди, без имена Господа Исуса Христа, не само да нема мира него нема ни ваздуха, ни свјетла, нема живота, нема даха. Зато, ако низашто друго, ми који смо хришћани треба да постимо, да бар ми рашчистимо изнова то да може бити мир Божији на земљи само и једино ако се Христос роди што су исповиједили свети оци Првог васељенског сабора.

Бог да нас све благослови и подржи у овој новој науци и у овој новој лекцији која се зове Божићни пост крајем 2025. године Амин-закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Владика Кирило бесједио је по отпусту.

Истакао је да је Божићни пост благопријатно вријеме, вријеме за обнову и преображење.

Поучио је да је много важно код поста да не замијенимо средство и циљ, а да циљ није узржавање од неке хране или неких активности, него је по учењу Православне Цркве, циљ унутрашња промјена човјека.

„Није чак циљ ни знање, да кажемо то пошто је био тај законик који је био пун знања и који је питао Господа: Што ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? Он му каже: Како читаш у закону? И он све издиктира правилно. Дакле, и у Закону јеврејском су писале двије заповијести о љубави према Богу и ближњима. Није то Христос само ново нешто донио, али је проблем био што су они све то знали, али нијесу испуњавали. Дакле, ако нешто знаш, благо теби ако то испуњаваш. То је јеванђелско правило и ми треба да сва та средства и молитву и пост употријебимо да бисмо ми стекли те врлине које очекујемо од Господа“- бесједио је Владика.

Потом је данашњу јеванђелску причу о Милостивом Самарјанину Владика Кирило  повезао са још једном јеванђелском причом из Јеванђеља апостола Луке о великом дужнику који је своме господару био много дужан, дошао да моли за опроштај и господар му је опростио.

„Међутим, он, иако му је опроштено, он је остао исти унутар себе и кад је нашао свог дужника који му је био дужан врло мало нешто новца, он је њега бацио у тамницу, док му не врати дуг. Зато га је господар поново позвао и казао: Нијеси научио лекцију.

Није Богу потребно да нама учини милост, нити смо му ми уопште потребни, него он је из љубави, из милосрђа нас све створио да бисмо уживали у Његовој благодати, у Његовом савршенству. Али, он хоће да и ми будемо као Он. Да имамо та својства. Не само да примимо милост, него да се ми потрудимо унутра се промијенити и да добијемо те врлине љубави и милосрђа. Свакоме човјеку, свакоме створењу потребна је милост, јер милошћу Божијом се и спасавамо, јер без милости Божије не би се могао ниједан човјек ни спасити, јер ниједан човејк не заслужује спасење. Међутим то опет не значи, како то наша браћа инославни протестанти говоре да ми не треба ништа да радимо, као не спасавају нас дјела него вјера и милост Божија, па се самим тим не треба ништа ни дјелати. Е, то није добро. Баш због овога што Господ од нас тражи унутрашње преображење и савршенство: Будите савршени као што је савршен отац наш небески.

Нека би нам у томе помогле молитве пресвете Богородице, Светог великомученика Георгија и Григорија Неокесаријског Чудотворца који је био на неки начин духовник једног од највећих богослова у историји Цркве. Светог Григорија Богослова и свих светих. Амин, Боже дај- закључио је Његово преосвештенство Владика буеносајрески и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило

Извор: Митрополија црногорско-приморска