Свечано прослављена манастирска слава у Дољењим Лакницама – празник Рођења Пресвете Богородице

Поводом празника Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине, у недјељу 21. септембра 2025. године у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Дољењим Лакницама у Словенији свечано је прослављена манастирска слава.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ јенопољски г. Никон, викар Његове Светости Патријарха српског, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске. Епископима су саслуживали протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, архијерејски намјесник загребачки, протојереј Александар Обрадовић, архијерејски намјесник љубљански, протојереј Милан Дудуковић, протојереј Иса Кидес и ђакон Петар Козакијевић, уз молитвено учешће вјерног народа.

Литургијско славље узвеличао је својим појањем и мушки византијски хор из Љубљане.

У својој бесједи Епископ Никон је подсјетио да Црква током године углавном прославља дан упокојења светих, када они улазе у наручје Господње, али и да славимо три велика празника рођења: Христово Рођење, Рођење Светог Јована Крститеља и Рођење Пресвете Богородице. Управо је данашњи празник, истакао је, први велики празник у црквеној новој години, којим Црква освећује вријеме и историју.

Подсјетивши да је Пресвета Богородица рођена од светих и праведних Јоакима и Ане – из царскога рода Давидова и свештеничког племена Аронова – владика је нагласио да је већ самим Њеним рођењем било наговијештено оваплоћење Христово. „Још у превјечном савезу Света Тројица су наговијестила и одлучила да се Господ роди као Богочовјек, а да би се то догодило, било је потребно да се роди и Она која ће Га родити – Пресвета Богородица,“ казао је владика Никон.

Посебно је нагласио да Бог никада човјека не користи као марионету, него поштује његову слободу. Тако и Пресвета Богородица није била пуки инструмент Божији, већ истинска Мајка Христова, која је Њега као дијете неговала и љубила, остајући у исто вријеме Његова смирена слушкиња. „Она је својим слободним ’да’ Богу отворила врата спасења за све нас,“ поручио је владика.

„Нека нам данашњи празник буде подсјећање да смо и ми позвани да на Божији позив увијек одговарамо ријечима: ’Нека буде воља Твоја’, као што је то учинила Пресвета Богородица,“ закључио је Епископ Никон, позвавши вјерне да у свом животу и вјери слиједе Њен примјер послушности, смирења и љубави.

По завршетку Литургије освештани су славски дарови и преломљен славски колач.

Епископ Кирило је изразио радост због заједничког служења са Епископом Никоном и захвалио мати Касијани на труду и љубави који се улажу у изградњу и напредак ове светиње. „Сваке године у овом манастиру учини се нешто ново – гради се, украшава и обнавља, а ове године постављен је и крст који ћемо данас освештати,“ казао је владика.

Полазећи од тропара празника – „Рођење твоје, Богородице Дјево, објави радост васељени“ – владика је нагласио да је управо Пресвета Богородица својим слободним „да“ постала „микрокосмос“ у којем се Бог уселио и тиме започео преображење цијеле твари. „Она је својим благовољењем постала ’мали Бог по благодати’, централна личност историје нашег спасења,“ поручио је владика, подсјећајући да је њена улога била плод и слободе и пуне преданости Богу.

Епископ Кирило је истакао да је „сва твар пала и прожета смрћу“, али да је Христос, рођен од Пресвете Богородице, ушао у свијет да би започео његово преображење. „У средишту Божије пажње јесте човјек као биће које спаја видљиви и невидљиви свијет. Сви који се уграђују у Тијело Христово, чија је Он глава, постају дио Царства Небеског,“ рекао је владика, нагласивши да се и данас, као и у вјековима прије, светост гради у Цркви кроз љубав, вјеру и слободно предавање Богу.

„Нека би и ми, молитвама Пресвете Богородице, учествовали у том преображењу и у Царству Небеском, као што смо данас заједно око Христа и Његовог Тијела и Крви,“ закључио је Епископ Кирило.

У наставку свечаности извршено је освећење новоподигнутог крста у манастирском комплексу, а празнична радост употпуњена је трпезом љубави у манастирској порти, у духу заједништва и братске љубави.