Посланица светог апостола Павла Јеврејима (зач 312)
Браћо, о Мелхиседеку бисмо имали говорити много, али тешко је објаснити, јер сте постали немарни за слушање.
Јер ви који би по годинама требало да сте учитељи, опет треба да се учите почетним основама ријечи божијих; и такви постадосте да вам треба млијеко, а не јака храна.
Јер који год се храни млијеком, неискусан је у знању праведности, јер је дијете.
А јака храна је за савршене, чија су чула навиком извјежбана за разликовање и добра и зла.
Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитајмо ка савршенству; и немојмо изнова постављати темељ покајања од мртвих дјела, и вјере у Бога,
И науке о крштавањима, и о полагању руку, и о васкрсењу мртвих, и о суду вјечноме.
И ово ћемо учинити, ако Бог допусти.
Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дар небески, и постали заједничари Духа Светога,
И окусили добру ријеч Божију, и силе будућега вијека,
Па кад су отпали, поново враћати на покајање, пошто они са своје стране опет распињу и руже Сина Божијега.
Јер земља која упија дажд што често на њу пада, и која рађа биље корисно онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога;
А која рађа трње и коров, не ваља и није далеко од проклетства, а њезин је крај: у ватру!
