Слава вероучитеља и Епархијски квиз знања у Вуковару

У суботу, 29. марта 2025. године, свечано је прослављен патрон вероучитеља Епархије осечкопољске и барањске – Свети Кирило Јерусалимски, и одржан Епархијски квиз знања.

Прослава је започела Светом Литургијом којом је началствовао протојереј Саша Лончина, координатор за вероунауку Епархије горњокарловачке, уз саслужење јереја Срђана Лукића, предстојника Катихетског уреда Епархије осечкопољске и барањске, протојереја Горана Тодоровића, члана катихетског уреда Епархије осечкопољске и барањске, протојереја-ставрофора др Марка Шукунде, секретара Епархије осечкопољске и барањске и члана Катихетског уреда Епархије осечкопољске и барањске , протојереја-ставрофора Саше Кузмановића, архијерејског намесника вуковарског, ђакона Александра Лукића, представника Митрополије загребачко-љубљанске и вероучитеља у српској православној општој гимназији “Кантакузина Катарина Бранковић” и ђакона Слободана Гајдашевића.

Беседу после јеванђелског зачала изговорио је протојереј др Марко Шукунда:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо, данас смо се окупили да би прославили патрона вероучитеља и деце, свих полазника веронауке у нашој епархији – Светог Кирила Јерусалимског. Ово наше сабрање подсећа уствари на једно дело из ране Цркве које се зове учење дванаесторице апостола – Дидахи, где се на једном месту каже да као што се са свих поља, са све земље пшеница сабира у једну житницу, тако и ви да се сабирате у Цркву. То је оно што је уствари примарни циљ свакога од нас, да некако следећи своје снаге и ми допринесемо максимално, прво смиравајући сами себе, а потом неким нашим примером, знањем и снагама да друге покушамо да саберемо у Цркву Христову. Управо је то била мисао водиља Светога Кирила који осим по једном светачком лику, по једном посебном животу или како се каже у данашњем Светом Јеванђељу по узору на једног Доброг Пастира, одликовао и разноразним другим даровима као што је писање, односно, другим речима, као што је преношење истина вере у једном писаном облику. Управо његове мистагошке катихезе јесу порука и поука свакоме од нас како и на који начин треба да функционишемо после светога крштења. Јер превише се акцента стављало на то, посебно у древној Цркви, поучавање катихумена односно човека који се спрема за увођење у Цркву. Тај увод, то учење трајало је доста дуго следећи разне провере, пре свега живот кандидата који жели да ступи у Цкрву, а потом и одређена знања која свако од чланова Цркве треба да има. Међутим, када се неко од нас крсти, када неко од нас уђе у Цркву, по речима самога Христа у Матејевом Јеванђељу, које у ствари јесу мисао водиља свакога који је члан Цркве – да иде и научи све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Поставља се питање шта се дешава са нашим животима након што уђемо у Цркву. Многи се изгубимо и у тој борби за смисао у беспућу овога света, посебно данашњег времена које је некако одређено материјалистичким стварима, где оно што није корисно није ни вредно, што није опипљиво уствари нема никакву тежину и томе слично. Ми се уствари постепено губимо и од тих чланова Цркве, царског свештенства, оних који у ствари чине суштину и Царства Божијег, постајемо странци у Цркви и у овоме свету. На неки начин ми престајемо да сведочимо веру Цркве у коју смо ушли. Зато је управо Свети Кирило онај који говори о тим тајноводственим стварима, будући да пречесто, у Цркви, све радње које се дешавају, све ствари које имамо да сазнамо имају одређени префикс тајне. Тајна није у смислу да ми нешто од некога кријемо, и то јесте сва лепота Цркве, него тајна јесте у том једном невидљивом или можда нама недокучивом повезивању нас људи, који живимо у овом свету, са вечношћу. То је драга браћо и сестре оно што уствари свако од нас треба да има на уму, треба да му буде мисао водиља. Јер Тајна Цркве се налази у Светом Причешћу, односно у Светом Телу и Крви Христовој, које се нама даје да би ми могли да задобијемо вечни живот. То је оно што је сам темељ наше вере, што треба у овом свету пролазности да буде једна вертикала вечности, да нам покаже како и на који начин ми сами себе да сагледамо из перспективе вечности. Зато и ми као свештенослужитељи, као вероучитељи, имамо јако битан и важан задатак, а то је да на што једноставнији и разумљивији начин пренесемо те велике истине – да једино ако смо у Цркви, ако смо са Христом можемо да размишљамо о вечном животу. Вероученици треба да слушајући своје учитеље, своје старешине, отворе своја срца и умове да би што боље схватили ту тајну. Јер што више размишљамо о тој тајни ми уствари видимо да нам се она непрестано открива, да нам је све јаснија и да је она део нас. Када то доживимо онда знамо да смо на правом путу, да је причешће оно што чини саставни део нашега живота и да је вечност оно о чему ми треба да размишљамо. Зато, следујући Светом Кирилу, размишљајући о нашим великим заштитницима, о светитељима, о светачким ликовима, свако од нас треба да заблагодари Господу на свему и да на тај начин, причешћујући се задобијемо Царство Божије. Амин.

Епархијски квиз знања одржан је у просторијама Парохијског центра у Вуковару, а учествовале су школе: ОШ Драгутин Тадијановић, ОШ Николе Андрића, ОШ Синише Главашевића, ОШ др Фрањо Туђман (Бели Манастир), ОШ Николе Тесле (Мирковци), ОШ Маркушица, ОШ Мирковци, ОШ Тења, ОШ Јагодњак, ОШ Јанковци, ОШ Бобота, ОШ Бијело Брдо, ОШ Даљ, ОШ Бршадин, ОШ Борово, ОШ Трпиња, ОШ Ернестиново. Прво место ове године освојила је ОШ Мирковци.

По завршетку квиза славска обележја осветио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Епископ Херувим поздравио је сву децу која су учествовала у квизу и рекао да је велика радост за нашу Епархију видети многобројну децу пуну знања и воље за усавршавањем у вери.

Трпеза љубави уприличена је за све учеснике.

извор: Епархија осечкопољска и барањска