Свешт. муч. Атиноген еп. Севастијски, у Јерменији, понедјељак, 29. јул
29/07/2024
Св. муч. Марина, уторак, 30. јул
30/07/2024
Свешт. муч. Атиноген еп. Севастијски, у Јерменији, понедјељак, 29. јул
29/07/2024
Св. муч. Марина, уторак, 30. јул
30/07/2024

Слава манастира Марча

На мјесту на ком се налазио манастир Марча – некадашњи духовни и културни центар православних Срба у Крајини и сједиште Марчанске епархије, у недјељу, 28. јула, поводом манастирске славе – Сабора светог архангела Гаврила, Свету литургију служио је архимандрит Данило Љуботина, а саслуживао му је јереј Драган Топић, парох нарћански и ђакон Петар Козакијевић из Загреба.

На мјесту некадашњег манастирког католикон – Саборног храма, данас се налази скромна капела, подигнута 1925. године, око које се народ из околних крајева традиционално окупља о Сабору архангела Гаврила како би узносио молитве бестелесним силама и чинио спомен на ову славну и мученичку обитељ.

По завршетку богослужења благословени су славски дарови, а дружење окупљених настављено је за славским ручком.

Манастир Марча подигао је митрополит дабробосански Гаврило Аврамовић када је, заједно са седамдесет монаха, пребегао из Босне, из манастира Рмањ између 1578. и 1588. године. Манастир је био посвећен Светим Архангелима и био је центар духовног живота православних Срба на подручју Вараждинског генералата. Као такав постао је мета у то време изразито снажне аустроугарске политике унијаћења. Тако је у манастир 1671. године доведен први унијатски епископ. Тек 1737. године Марча је враћена Српској Православној Цркви да би, већ наредне, 1738. поново била предата у руке унијата. Православни народ није могао да прихвати чињеницу да се светиња поново одузима те у ноћи 17/28. јуна 1739. године Марча бива запаљен како би било спријечено насилно усељавање унијатских монаха у њега. Исте године почиње обнова манастира Марча која је настављена, мање или више успјешно, током наредних неколико година. Бечка политика унијаћења, која није јењавала, довела је до поновног насилног одузимања манастира 1753. године.

На молбу српских вођа, царица Марија Терезија у Марчу не насељава унијатске монахе него латинске монахе пијаристе, који су се из манастира убрзо одселили. Послије њиховог одласка манастир је постепено пропадао до потпуног урушавања.

Опширније о Манастиру Марча, из књиге протојереја-ставрофора Душана Кашића: Православни манастири у Хрватској и Славонији: ОВДЈЕ

П.К.