Слава Богословије Света Три Јерарха

16/02/2024

Свети апостол Павле молио на овом месту и од њега до наших дана, бројни знани и незнани подвижници, светитељи Божији, богослови, мученици, сведоци Христови овде су се сабирали, сусретали се са Богом и са самим собом, рекао је Патријарх Порфирије у манастиру Крка

Света Архијерејска Литургија коју је у понедјељак, 12. фебруара, служио Патријарх српски Порфирије у манастиру Крка централни је догађај којим је обиљежена слава Богословије Света Три Јерарха.

Патријарх српски је у склопу дводневне посјете Епархији далматинској у суботу, 11. фебруара, служио Свету литургију у Шибенику, а, у вечерњим часовима истог дана, у манастиру Крка, служена је свечана Доксологија у част Његове Светости, а у присуству епископа: далматинског Никодима, нишког Арсенија, буеносајреског и јужно-централноамеричког и администратора Митрополије загребачко-љубљанске Кирила, захумско-херцеговачког Димитрија, осјечко-пољског и барањског Херувима, ваљевског Исихија, шабачког Јеротеја и јегарског Нектарија, свештенства, монаштва, професора и ученика Богословије Света Три Јерарха.

Ни киша није спријечила мноштво вјерног народа из Сјеверне Далмације, али и из других крајева да потпуно испуни читав простор древног манастира Крке, манастирску порту и храм. Свом најдражем госту, духовном поглавару свих православних Срба, Свјатјејшем Патријарху Порфирију, обрадовали су се сви, а посебно братство Светоархангелске крчке лавре, са настојатељом, архимандритом Севaстијаном на челу.

Преосвећени владика Никодим је у име свештенства, монаштва и вјерног народа, поздравио Патријарха Порфирија и са поносом истакао да је Епископија далматинска древна хришћанска заједница, апостолска Црква, коју је благословом Светог апостола Павла основао његов ученик апостол Тит, који је уједно био и њен први епископ.

„Добродошли сте у Епархију Српске Православне Цркве која је једина поменута на страницама Светог Писма и која је од свог почетка прожета мучеништвом и страдањем, али у свему томе, живот људи прожет је неописивом радошћу у Христу“, казао је владика Никодим.

Његова Светост Патријарх Порфирије је у бесједи након доксологије у манастиру Крка казао да је неизмјерно благодаран на дивним и топлим ријечима добродошлице. „Много пута сам био у Далмацији и истински у дубини душе осећам да нисам никада ни одлазио и да припадам овим просторима, јер осећам читавим својим бићем да припадам вама, православним Србима који живите у Далмацији. Док сам боравио у Хрватској, као и сваки човек, пролазио сам разне узлете и доживљавао радости, али имао и тренутке падова и малодушности. И у овим последњим тренуцима, у тренуцима малодушности и падова, неретко бих долазио у Далмацију, у манастир Крку, да поново успоставим свој пулс, духовни пулс, да поново откуцаје срца уредим тако да и моја душа и моје тело могу да дишу, да мисле и да куцају Јеванђељем Христовим и умом Србина, а то је једно те исто. Нема Србина без Јеванђеља Христовог, без печата Христовог, тј. може постојати као биолошка монада, али као словесно биће које челом и срцем гледа у небо, а у исто време ходи и земљом као таквом заправо немогуће је да постоји“, рекао је Патријарх српски.

Напоменуо је, да је долазио неријетко у Крку, да опет постане свој и да осјети да припада Христу и Цркви Његовој и своме народу.

„И тада сам слутио, а сада засигурно знам, да то није случајно, јер Далмација – а унутар Далмације њене светиње и изнад свега манастир Крка – јесте тачка у коју је Христос уписао своју бригу, своју љубав и своју промисао о спасењу људског рода, о спасењу свих људи, а у том броју и о спасењу нашег народа“, истакао је између осталог Патријарх.

Сутрадан, 12. фебруара, на празник Света Три Јерарха, Његова Светост је служио Свету литургију у манастирском католикону. Саслуживали су му епископи: нишки Арсеније, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Епархије загребачко-љубљанске Кирило, далматински Никодим, осјечко-пољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, шабачки Јеротеј и јегарски Нектарије, викар Патријарха српског, ректори Богословија у Београду, Сремским Карловцима и на Цетињу, свештенство и свештеномонаштво из више епархија Српске Православне Цркве, у молитвеном учешћупрофесора и ученика Богословије Света Три Јерарха, директора Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Републике Србије др Владимира Рогановића, високих званичника, као и вјерног народа.

Нешто касније услиједила је и свечана академија поводом славе Богословије којој су присуствовали патријарх, епископи, високи званичници, предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, амбасадор Републике Србије у Хрватској Јелена Милић и многобројни вјерни народ. Свечаност су појањем увеличали ученици Богословије

Дајући благослов сабраном народу, али и свим људима добре воље који живе у Далмацији, Његова Светост Патријарх Порфирије је у празничној бесједи рекао и да је велики благослов имати светињу каква је манастир Крка.

„Ова светиња јесте место које је освећено молитвама и вером и љубављу Светога апостола Павла, онога који је проповедао распетог и васкрслог Христа широм васељене, онога који је све народе учинио да буду изабрани народ; онога који је свакоме човеку дао прилику да спозна смисао и тајну живота упознавајући и познајући Христа. Још се Свети апостол Павле молио на овом месту и од њега до наших дана, бројни знани и незнани подвижници, светитељи Божији, богослови, мученици, сведоци Христови овде су се сабирали, овде су се сусретали са Богом, овде су се сусретали са собом. Овде су излазили на смотру пред лице Светог апостола Павла и пред лице Божје, али и пред лице свих светих предака, овде се преиспитивали, прегледали рендген своје душе да би могли да препознају шта је што су примили остало и не само остало, него и умножено, а шта је оно што смо напустили, шта је оно што смо заборавили. И где год смо сачували и умножили оно што смо благодаћу Божјом добили од отаца и матера наших, ту смо препознали себе, ту смо и остали оно што су они били, али и постали оно што ми јесмо. Ту смо онда оно што смо били и што јесмо предали онима који долазе после нас. У свему ономе што смо заборавили и што смо оставили, препознали смо да смо изгубили део себе. Разумели смо да смо крњи, да смо непотпуни. Зато је ово место, драга браћо и сестре, свето, јер оно нас опомиње, оно нас враћа себи, враћа нас нама, јер нас враћа живоме Богу, враћа нас Христу“, рекао је Патријарх српски.

Његова Светост у бесједи је даље истакао да нас то мјесто враћа врлини и добру, враћа нас истини, а истина је да никада није било једноставно и лако живјети на овим просторима.

„Истина је и то да циљ постојања човека није да се бори како би остварио Комфор у своме животу, како би му живот био једноставнији, како би му, по сваку цену, био споља посматрано лепши. Ми постојимо да бисмо били, да бисмо постојали, да бисмо пронашли смисао свога живота. Постојимо да бисмо упознали Бога и упознали себе, а ту већ није главно питање да ли је било једноставно и да ли је било лако, него је основно и главно питање да ли смо били на истинском и правом путу, да ли смо били истинити, да ли смо били врлински, да ли смо се трудили да будемо добри, да будемо честити. То је основно питање, а те вредности немају цену. Постизати те вредности не подразумева борити се по сваку цену за комфор. Ако га има, слава Богу! Ако га нема, онда је и то промисао Божји, јер Крст носити нама је суђено. Сваком човеку је Крст носити суђено, вели велики песник, али питање је да ли ће тај Крст бити узалудно страдање и труд и узалудно проливање зноја како бисмо уловили своју сенку или ће тај Крст бити пут у Васкрсење и победу. На овом светом месту, у манастиру Крки, придружујемо се молитвама Света Три Јерарха и свих великих подвижника и светитеља Божјих који су се овде подвизавали, који су овде узрастали у Духу Светоме, упознавали Бога. Овде и на овом месту ми се враћамо истинитости, честитости и врлини. Враћамо се једном речју ономе чему смо позвани као људи, а то је да будемо бића љубави у виду Крста, љубави према Богу у вертикали и љубави према ближњем у хоризонтали“, казао је Патријарх Порфирије и додао да: „Нема љубави према Богу ако не волимо ближње, најпре онога који је поред нас: муж жену, жена мужа, родитељи децу, а деца родитеље. У тој љубави према онима које је Господ поставио да буду поред нас, да буду везани за нас биолошки, ми се учимо да постанемо оно за шта смо створени и шта морамо бити, а то је крстолика љубав“, рекао је између осталог у празничној бесједи Предстојатељ СПЦ.

Говорећи о празнику по којем Богословија носи име Патријарх Порфирије је испричао историјску позадину заједничке прославе и обиљежавања ова три светитеља у исти дан.

„Наиме, сви су живели у исто време, али у неком тренутку оно што је слабост и склоност многих међу нама, људи су почели да се деле око њих, па је један говорио како је већи Василије, други Григорије, трећи Јован. Полако су се створиле групе Василијани, Григоријани и Јовановци. Почели су људи да се деле. Око чега? Око онога што би требало да буде позив на светост, на превазилажење ограничености, самозатворености, самозаљубљености, јер светост јесте то. Онда је Господ у чуду објавио у потоњим вековима епископу Јовану, тако што су се сва тројица пројавила пред њим и рекла: Ми смо исто, ми смо једно. Једно смо по љубави према Богу и по љубави према људима и једно смо у љубави међусобно, једно смо у вери“, објаснио је Његова Светост.

Оснивање манастира и богословије

Вjековно сабиралиште православних Срба сjеверне Далмације, манастир Светих Архангела, на ријеци Крки, недалеко од Кистања, античког Бурнума, мjеста гдjе је апостол Павле проповjедао Далматинцима, основала је 1350. године, Јелена Шубић-Зрињска, рођена сестра цара Душана Немањића, удовица кнеза Младена Шубића.

Богословију Света Три Јерарха, утемељену на традицији црквеног школства при манастирима Студеници, Жичи, Пећи, Хиландару и устројену по угледу на ромејске богословске школе, основао је 1615. године, Митрополит дабробосански Кир Теодор, да до скончања виjека буде утверждение свјатија нашеја вери. Крчка Богословија је тада запалила пламен црквене просвjете чиме је започето стварање црквених училишта широм православног Српства.