У уторак 4. августа, окружен свештенством Саборног храма, представницима Српског народног вијећа, Амбасаде Републике Србије и верним народом, Митрополит Порфирије је служио годишњи парастос жртвама пострадалим у ”Олуји”, али и у данима који су уследили непосредно после саме војне акције.
У беседи коју је изговорио након заупокојене службе, Митрополит је истакао да су у сваком рату, а посебно у рату народâ, сви губитници. Као што је рат по себи пораз, али и последица изопачења људске природе, тако је и слављење рата слављење пораза. То је још веће изопачење од самог рата, јер њиме се слави зло.
Владика решење види у покајању и молитви: Када се молимо за покојне, молимо се да им Господ подари Царство небеско. Молитвом ми у себи будимо расположење покајања. Будимо у себи потребу борбе са острашћеношћу која је у нама. Кроз покајање се питамо да ли и на који начин доприносимо злу – питамо се да ли продужавамо спиралу зла која постоји у овом свету.
Након парастоса, Митрополит је присуствовао традиционалном комеморативном окупљању у просторијама Српског народног вијећа и читању тринаесте ”Изјаве сјећања”. Своје обраћање Митрополит је наставио у духу беседе изговорене у цркви и рекао: Молећи се за сву нашу браћу и сестре пострадале у Олуји, треба да знамо да је рат највеће зло које може да задеси појединца, групе и народе – а захватао је понекада и цео свет. Свако слављење рата је увећавање зла и продубљивање мржње. Када славимо било коју победу која подразумева проливање крви, ми деградирамо себе и своје људско достојанство.
Треба да пођемо од тога шта Бог хоће од нас. Треба да славимо мир, разумевање, солидарност и изнад свега љубав, и никад да не дозволимо себи да славимо рат. Сваким слављењем рата, остављамо могућност новим неспоразумима, а тиме и новим ратовима.