Прва Литургија у Саборном храму
након земљотреса у Загребу

Митрополит: Земљотрес је био искушење које нам је омогућило да откријемо понешто о себи, о смислу живота, али и о љубави Божијој.

У Недељу отаца Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење архимандрита Данила (Љуботине), протонамесника Богољуба Остојића и ђакона Драгана Радића, служио је прву архијерејску Литургију у Саборном храму Преображења Господњег, након земљотреса који је погодио Загреб 22. марта 2020.

До ове седмице, седме по Пасхи, у којој су постављене скеле које су омогућиле вршење богослужења, заједница се окупљала у гимназијској капели Светог Саве, на Светом Духу.

Литургија је служена у храму, на ком надлежни органи и даље врше испитивања. Потребно је да установе тачна оштећења на цркви, као и захвате које је потребно извршити.

Постављене скеле у унутрашњости цркве нису нарушиле молитвено расположење верника који су жељно ишчекивали повратак под свод Kатедралног храма.

По прочитаном  јеванђељу (Јн. 17, 1-13) Митрополит се осврнуо на претходни период проведен у изолацији, као и на земљотрес који је задесио град Загреб и нагласио да свако искушење има свој почетак, али и свој крај.

У наставку, говорећи о оцима Првог васељенског сабора, рекао је:  Епископи читаве Цркве сабрали су се на једном месту, да би у молитвеном расположењу, у духу истине, и љубави, разменили аргументе, и своја искуства. Своје одлуке, рекао је, преточили су у символе, у формуле и реченице, које од тада до данас понављамо као исказе о својој вери.

Додао је да су за ту истинуту веру, за истинско артикулисање вере, многи оци своје животе полагали. Важније им је било да на исправан начин верују од било каквих других почасти и позиција које су могли имати у Цркви и у друштву.

Митрополит је истакао и да од тога како човек верује зависи и на какав начин ће живети, јер су вера и живот нераскидиво повезани.