Прва Литургија владике Кирила у Љубљани

Света браћа су нас научили философији живота од које нам долази вјечни живот и вјечно благо – Слово Божје, казао је епископ Кирило у Љубљани

У недјељу, 3. септембра, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, служио је Свету Литургију у храму светих Кирила и Методија и Љубљани, окружен љубљанским и загребачким свештенством. На Литургији којој је присуствовао и Надбискуп љубљански Станислав Зоре, појао је хор храма предвођен Сашом Кнежевићем.

Након заамвоне молитве владика Кирило је прочитао молитву за почетак школске године и пожелио ученицима и њиховим родитељима благословену и успијешну школску годину. Услиједио је ручак за све у парохијском дому покрај храма.

Владика је у бесједи на Светој Литургији тумачио прочитан одјељак из Јеванђеља (Мт. 21, 33-42). Рекао је да је Христос говорио у причама, употребљавајући слике из свакодневног живота, из дјелатности којима су се људи тада претежно бавили, попут рибарства, виноградарства и пастирства и да је уз помоћ тих слика објашњавао духовни свијет.

”Данас смо чули како је господар винограда – а то се односи на самога Бога, посадио виноград, оградио га плотом који представља закон Божји, јер је то старозавјетну Цркву ограђивало од других народа који су били огрезли у незнабоштву и поклањали се другим боговима и дао га виноградарима”, рекао је епископ Кирило.

Владика је истакао да је основни недостатак виноградара био у томе што нису имали врлину благодарности. ”Они нијесу имали благодарнст што им је поклоњен и дат на дар виноград, него су узвратили неблагодарношћу и злобом и жељели да га потпуно за себе присвоје, опхрвани страшћу среброљубља и бригама овога свијета – тим уговором са смрћу”.

Према владикиним ријечима, благодарност је једна од основних врлина јер смо све примили на дар. Казао је и да треба да будемо благодарни нашим учитељима у Богу и, као прве учитеље Словена истакао свету браћу Кирила и Методија, којима је и посвећен љубљански храм.

”Ове године славимо 1160 година од мисије свете браће Кирила и Методија међу Словенима која се десила 863. године. Тада су њих двојица напустили удобност и луксуз Цариграда и отишли међу полудивље Словене који су се клањали идолима, да би их просветили и дали им словесност. Не било какву словесност, него словесност од Слова Божјег. Они су нас научили философији живота од које нам долази вјечни живот и вјечно благо – Слово Божје. Благодаримо и ми њима што су нам дали тај бесцјени дар – словенски језик.

Посебно благодаримо држави Словенији која у свом називу чува име Словени и име Слово Божје. Видите како чудесно име имају наша браћа Словенци који су нас гостопримно прихватили и дозволили да слободно исповиједамо своју вјеру.

Црква нас учи да сваког дана благодаримо Богу за живот, за своје родитеље, за здравље, за све оно што имамо да благодаримо Богу. На тај начин ћемо стећи правилно, смирено, скрушено стање душе и бити прави хришћани.

Благодаримо и нашим прецима који су 1936. године, по благослову светог исповједника митрополита Доситеја, дошли на идеју и почели зидање овог храма светих Кирила и Методија који обједињују све словенске народе”, казао је владика Кирило.

Владика је пренио окупљенима поздраве и благослове Његове Светости патријарха Порфирија.

П.К.