Прослављена слава храма Светих Кирила и Методија у Љубљани

Храм посвећен Светим Кирилу и Методију у Љубљани симбол је љубави према Слову Божијем и братској слози свих словенских народа, рекао је Епископ Кирило на храмовној слави у Љубљани.

Слава храма Светих Кирила и Методија у Љубљани прослављена је у Недељу слијепога, 25. маја. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Саслуживали су му архимандрит Михајло, старјешина манастира Гомирје, протојереји Иса Кидес и Борислав Ливопољац, старјешина љубљанског храма, као и јереји Милан Јовановић, Радован Димитрић, Далибор Петковић, Раде Деспотовић и Веселин Ристић, те ђакон Петар Козакијевић. Појао је мушки византијски хор храма у Љубљани, којим је дириговао Зоран Михајлоски.

По завршетку Свете Литургије и литије око храма, благословени су славски дарови, а услиједио је свечани ручак у парохијском дому за више стотина људи. Међу бројним житељима Љубљане који су тог сунчаног недјељног дана прослављали славу свог храма, налазили су се и господин Драган Туфегџић, Амбасадор Црне Горе у Словенији, господин Горан Марковић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Словенији, госпођа Биљана Мариловић, министар савјетник у Амбасади Босне и Херцеговине у Словенији, као и представници Амбасаде Републике Грчке.

Епископ Кирило је честитао старјешини оцу Бориславу, свештенству и свим православним Љубљанчанима храмовну славу. У својој литургијској бесједи истакао је да су нас окупили велики учитељи и просвјетитељи, равноапостолни Свети Кирило и Методије. „Они су словенским народима донијели свјетлост – као што Господ каже у Јеванђељу: ‘Будите свјетлост свијету’. Они су за нас били управо та свјетлост која је освијетлила пут вјере, отварајући духовне очи наше душе и срца.“

Владика је подсјетио да прочитани одломак из Јеванђеља говори о слијепцу од рођења којега је Господ исцијелио, и истакао да су, на сличан начин, и словенски народи били духовно слијепи све до примања истините хришћанске вјере. „Велики дио те свјетлости дугујемо управо светим Кирилу и Методију, који су словенским народима донијели Јеванђеље на језику који им је био разумљив.“

„Њихова мисија, која је започела у деветом вијеку, представља прекретницу у историји Словена. Иако су и прије њих долазили хришћански мисионари, нису имали успјеха, јер су инсистирали да се вјера проповиједа само на латинском, грчком или јеврејском језику. Света браћа су, напротив, показала да се Божија ријеч може и треба преносити народу на језику који разумије.“

„Језик који су нам Свети Кирило и Методије предали није био обичан – то је био освештани језик, језик на којем су први пут преведене богослужбене књиге. На њему нема псовки, празних ријечи и људске философије. То је језик Цркве, језик молитве, језик кроз који нам је предата ријеч Божија. Прве ријечи које су превели биле су: ‘У почетку бјеше Ријеч, и Ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше Ријеч’.“

„Та Ријеч, тај Логос – Христос, јесте суштина мисије Светих Кирила и Методија. Њихов рад није био у служби људске мудрости, већ у служби спасења, да бисмо и ми постали словесан народ, способан да разумије, прими и живи по ријечи Божијој.“

„Свети Кирило, називан Философом, био је образован у многим мудростима свог времена, али није дошао да Словенима донесе грчку философију. Дошао је да им донесе Ријеч Божију, да нас учини народом који више није духовно слијеп, већ прогледао у Христу.“

„Црква, као Нојева барка, и данас сабира све који се спасавају. Христос није дошао само за један народ, већ за све. А ми, као потомци словенских народа, позвани смо да његујемо љубав и јединство – не само међу Словенима, него и према свим људима, јер Бог је љубав.“

„У том духу, радујмо се што у главном граду Словеније, Љубљани – граду чије име значи љубав – постоји храм посвећен Светим Кирилу и Методију. То је симбол љубави према Слову Божијем и братској слози свих словенских народа“, поручио је владика Кирило.

П.К.