Недеља, 2. јануар 2022.
02/01/2022
БОЖИЋНА БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ЗАГРЕБУ
03/01/2022

Понедељак, 3. јануар 2022.

Света мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом

Ова славна дјевица и мученица рођена је у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповијед, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живјети тачно по заповијестима Господњим. Неки сенатор Елевсије је био њен обручник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао намесник тога града. То му она предложи мислећи, да тај млади човјек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен би за намјесника никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену вјеру говорећи: „Шта нам вриједи бити тјелесно уједињени, а духом раздијељени?“ Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби, па је онда предаде намјеснику на истјазање. Намјесник нареди, те је тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцјели у тамници, и она се јави пред намјесником потпуно здрава. Намјесник је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видјевши то чудо, многи повјероваше у Христа Бога. Било је таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди намјесник на смрт и нареди те их посијекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на смрт мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште, помоли се Богу на кољенима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсјечена, а душа оде у царство вјечне Христове свјетлости, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се лађа, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко острво, гдје га пси растргоше и поједоше. Извор: Пролог


Дневна читања за понедељак, 3. јануар (21. децембар)

Посланица светог апостола Павла Јеврејима
(зач 308)

Браћо, Мојсеј бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже, Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете, Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих; Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи? Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни? И видимо да не могоше ући због невјеровања.

Јеванђеље по Луки
(Зач 102)

У вријеме оно, приступише Исусу неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га, говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце; И узе други жену, и он умрије без дјеце; И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше. А послије свију умрије и жена. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају; А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече: Како говоре да је Христос син Давидов? Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране, Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?