Понедељак, 3. јануар 2022.

Света мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом

Ова славна дјевица и мученица рођена је у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповијед, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живјети тачно по заповијестима Господњим. Неки сенатор Елевсије је био њен обручник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао намесник тога града. То му она предложи мислећи, да тај млади човјек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен би за намјесника никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену вјеру говорећи: „Шта нам вриједи бити тјелесно уједињени, а духом раздијељени?“ Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби, па је онда предаде намјеснику на истјазање. Намјесник нареди, те је тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцјели у тамници, и она се јави пред намјесником потпуно здрава. Намјесник је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видјевши то чудо, многи повјероваше у Христа Бога. Било је таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди намјесник на смрт и нареди те их посијекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на смрт мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште, помоли се Богу на кољенима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсјечена, а душа оде у царство вјечне Христове свјетлости, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се лађа, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко острво, гдје га пси растргоше и поједоше. Извор: Пролог