Патријарх у Вуковару: Радује ме што се обнавља овај град

”Упалимо свећу за сву нашу пострадалу православну браћу и сестре, али исто тако и за све невино пострадале Хрвате римокатолике”, казао је Патријарх Порфирије у Вуковару.

Његова Светост Патријарх српски Порфирије началствовао је у недјељу, 16. октобра 2022. године, светом Литургијом и чином освећења обновљеног Саборног храма Светог Николаја Мирликијског у Вуковару.

Патријарху су саслуживали Митрополит будимпештански и мађарски Иларион из Московске Патријаршије и епископи сремски Василије, бачки Иринеј, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј и ремезијански Стефан, као и свештенство више епархија.

У обраћању окупљенима након свете Литургије Патријарх Порфирије између осталог поручио је да је првобитни вуковарски храм посвећен светом Николи подигнут у другој половини 17. вијека, док је новообновљена грађевина подигнута средином 18. вијека. Казао је да се помолио за претке окупљених становника Вуковара чији су прадједови подигли храм светог Николе, као и да је пред Господом заблагодарио на труду владике Херувима, свештенства и вјерника, те свих оних који су помогли обнову цркве која је разорена минирањем у септембру 1991. године. Патријарх је рекао и да га подједнако ”радује чињеница да је обновљен и самостан, манастир фрањевачке браће у Христу. Радује ме што се обнавља овај град и његова околина.”

Његова Светост је казао да је света Литургија догађај измирења свих и ”откривање тајне и смисла свега света, који је створен да буде хармонија лепоте и место мира Божјег. На Литургији се миримо са Богом, са собом, са другим људима, тј. ближњима и са читавом творевином. Важно је да то знамо увек, али нарочито данас овде у Вуковару, где још увек нису залечене ране ратних патњи и губитака многих жена, мушкараца, многе вуковарске деце; где још увек нису у потпуности обновљени и излечени односи међу људима, његовим грађанима. Данас смо отворили срце овог храма и своја срца да бисмо – и кад нас било људи или околности обесхрабрују – молитвом видали своје ране изазване страдањима и губицима, али исто тако саосећали са ранама и страдањима наших суседа и комшија; да бисмо се у молитви сећали својих жртава, али исто тако поштовали и жртве наших суседа и комшија. Природно је и логично да се свако сећа својих жртава и да их поштује, али онај који поштује жртве другог, једнак је ономе ко се жртвује за другог, тј. за ближњег. Такви су нам узор, а они који чине насиље над беспомоћним људима, било у рату или у миру, достојни су сваке осуде и презира”.

”Морамо се молити за сваког пострадалог, за сваку невину жртву у овом граду и за сам град Вуковар, јер су молитва и хришћанско праштање једини пут исцеливања рана свих. Зато вас све позивам данас да упалимо свећу за сву нашу пострадалу православну браћу и сестре, али исто тако да упалимо свећу за све невино пострадале Хрвате римокатолике. Пред Богом су сви људи исти, без обзира којој вери и народу припадају. Бог не обраћа пажњу на то да ли се неко зове Мате или Матеј, Јосип или Јосиф, Иван или Јован, него као свога препознаје само онога који има чисто, смирено и милостиво срце и који твори мир. Када се у молитви поред својих жртава сећамо и страдалих суседа, Хрвата католика, обрадоваће се тамо на небу и наши ближњи, јер ће видети да смо озарени Христом разумели трагику историјских сукоба”, казао је Патријарх.

Поглавар Српске Православне Цркве нагласио је да се лично моли за све пострадале. ”Палим непрестано воштаницу мога срца за страдале у Глини, Јадовну, Груборима, Вариводама, Паулином Двору, у Воћину, Медаку…  Једнако се молим и за оне пострадале у Овчари, Шкабрњи, Ловасу, Широкој Кули, Баћину, Сотину и многим другим стратиштима. Молим се и за све нестале, без обзира ком народу припадају, од 1991. до 1995. године у страшном и несретном рату на овим просторима. Другог пута осим пута молитве и праштања немамо. То је пут који нам утире сам Господ и на који нас позива Његово Јеванђеље”, рекао је Његова Светост.

По завршетку свете Литургије, Епископ осечкопољски и барањски Херувим додијелио је Његовој Светости орден Светог Стефана Штиљановића за дјелатну љубав показану кроз свесрдну помоћ Епархији осечкопољској и барањској. Истог дана, Патријарх Порфирије обавио је чин освећења Српског дома у Вуковару.

П.К.

Извор: spc.rs