Патријарх освештао храм у Смиљану, родном мјесту Николе Тесле

Никола Тесла је свједочио православну вјеру. Био је свестан да све што чини и све што има јесте дар. Због тога је у смирењу, у скромности, без трке за светском славом и моћи могао да произведе оно што је произвео, казао је патријарх Порфирије у Смиљану

На Илиндан, у уторак, 20. јула/2. августа, у личком селу Смиљану, родном мјесту Николе Тесле, Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио је Свету литургију и освештао обновљени храм светих апостола Петра и Павла.

Патријарху су у храму подигнутом крајем 17. стољећа саслуживали епископи горњокарловачки Герасим, осечко-пољски и барањски Херувим, многи свештеници, а у Литургији је учествовало и мноштво народа окупљеног са разних страна.

Његова Светост је у бесједи казао да на примјеру пророка Илије знамо је наше понашање одређено нашом вјером. Казао је и да су сви људи међусобно браћа, јер имају једног Бога Оца. Из Јеванђеља Христовог, казао је,можемо, ”верујући у Његову реч, трудити се читавим својим бићем да видимо једни друге као браћу, да видимо да смо сви независно од тога колико смо различити удови једног тела, чланови истог људског рода, оног који је створио Бог, да смо браћа са свим људима јер смо сви створени по слици и прилици Божјој”.

Није важнији онај који има власт од оног који је нема и обрнуто

Патријарх је истакао и да је у храму у Смиљану крштен Никола Тесла. ”Крштен и запечаћен Христом и љубављу Христовом, али надахнут Духом Светим, својим даром, али уз огроман труд, напор и рад, учинио је много тога чему је благодарно и данас читаво човечанство и тек ће бити. Међутим, где год је био и шта год да је чинио, није заборавио ове крајеве који су били утиснути у њега и његово биће, није заборавио ни своју православну веру, веру мајке и оца, веру свог ујака који је био православни Митрополит сарајевски. Ту веру је сведочио. Био је свестан да све што чини и све што има јесте дар и само стога што је то знао, тај дар је могао у смирењу, у скромности, без трке за светском славом и моћи да произведе оно што је произвео и нама остави”, рекао је Његова Светост.

Поглавар Српске Православне Цркве је говорио и о примјеру светих апостола Петра и Павла којима је посвећен смиљански храм, од којих је Павле веома учен и образован и у вјери и у философији, док је Петар био прости рибар. ”Тамо где је истинска и права вера, ту је и љубав. Ту није бољи онај који је образованији и ученији од оног који није и обрнуто. Ту није бољи сиромашан од богатог и обрнуто. Ту није важнији онај који има власт од оног који је нема и обрнуто. Тамо где су вера и љубав тамо је простор и материјал који ми приносимо благодати Божјој да она дејствује. Апостоли Петар и Павле, по свему различити, свако посебан, али опет исти у једном, у љубави према Христу”.

Апостоли Петар и Павле били су у споровима, али су увијек налазили начина да долазећи Христу дођу себи и да дођу један другом

Његова Светост је казао да Јеванђеље није тек празна ријеч, већ да је човјек блажен онда када прашта, када се каје, када се преображава, када чини добро, када не одговора на увреду истом мјером, када се не свети. ”То није могуће учинити само из себе и својим снагама. То је увек, понављам, плод благодати Божје. Онда када ме вређају да одговорим са љубављу. Наравно да не могу из себе, пројавиће се у мени људски гнев, осветољубивост, можда и мржња. Међутим, онда када имам веру у Христа и Њему се обратим помолим и трудим се да имам љубави према Њему, отварам простор да Он чисти моју душу, да ме преображава, да умири срце, да омекша мисли, да учини од мене човека. Ево, апостоли Петар и Павле иако по свему различити, штавише Јеванђеље бележи да су били у споровима, свађали се, користили оштре речи један у односу на другог, али будући опет да је оквир њиховог постојања био Христос, вера у Њега и љубав према Њему, они су без обзира на спорове, без обзира на несугласице, на свађу, на оштре речи и на грех увек налазили начина да долазећи Христу дођу себи и дођу један другом. Овај храм, браћо и сестре, на то нас позива. Позива нас на веру у Христа, на љубав према Њему”, казао је патријарх Порфирије у Смиљану.

Историјска посјета патријарха Порфирија подудара се са годишњицом мученичког страдања Срба у Смиљану на Илиндан 1941. године, које је настављено и наредних августовских дана. Тада је убијено више стотина Срба свих узраста, од новорођенчади и дјеце до стараца. У масовној гробници поред цркве сахрањено је близу 590 невиних жртава, међу којима и једанаест блиских Теслиних рођака. Црква је наредне, 1942. године у потпуности срушена. Њена обнова почела је 1986. године, али је храм поново девастиран у рату 1990их година.

Данас је храм у Смиљану, трудом владике Герасима, залагањем свештенства и прилозима верног народа, у потпуности обновљен и живописан.