Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио је 2. јануара, у недјељу пред Божић, Божанствену литургију у храму светог великомученика Пантелејмона у београдском насељу Миријеву.
Недјеља прије Рођења Спаситеља, посвећена оцима, тј. прецима Господњим по тијелу, позната је у народу под називом Оци. Тог дана обичај је да дјеца везују оцу руке, а да их он потом, да би био одријешен, дарује поклонима. Дјеца са Миријева свом духовном оцу припремила су изненађење након Литургије – успјела су да га вежу, а он их је даривао чоколадицама, крстићима и иконама.
Нешто раније, у литургијској бесједи, Патријарх је истакао да је Христос дошао у свијет да би нам дао шансу, прилику и могућност да будемо поново створени, али сада у духовном смислу те ријечи.
„Као људски род, ми знамо да смо пролазни и да нам је потребна благодат Божја да бисмо пре свега разумели да нисмо створени за пролазност, а онда и да бисмо непролазност учинили реалношћу свога живота. Исто тако, у Њему и кроз Њега имамо могућност да се обновимо, да се обновимо из свакога свога пада, да се обновимо кроз покајање, кроз молитву, кроз веру, да се обновимо у односу на грех, на страсти, да се обновимо у односу на смрт. Зато заједница са Христом и живот у Цркви није ништа него ново стварање“, рекао је Његова Светост.
Без молитве нисмо цјеловити људи
Поглавар Српске Православне Цркве казао је да је то једино могуће када имамо живу и чврсту, јаку и дубоку вјеру.
„Важно је да никада од вере не одустајемо и да знамо да вером видимо много више него што својим разумом можемо видети, да вером оплемењујемо и свој ratio, свој ум, своју логику, да се она проширује, да постане топлија, не тако хладна као што зна да буде. Вером разумемо да свет није само спој различитих атома и молекула, да свет није само оно што се руком може опипати, него да је много више и много шире оно што се не може сместити у логику и људску реч, да оно што рукама опипамо и очима видимо јесте само врх леденог брега“, рекао је патријарх српски.
Његова Светост се, у парохијском дому, након Литургије, обратио вјернима, те поново подсјетио да не можемо да се налазимо сваког дана сусрећући се лицем у лице на истом мјесту, али да смо молитвено и литургијски увијек заједно и да треба да се молимо једни за друге. Поглавар Српске Православне Цркве рекао је да је управо молитва патријарху, епископима и свештеницима главно послушање у Цркви, и истакао да је подједнако важно и да се народ моли за њих.
„Молитвом једних за друге ми постижемо и изграђујемо истинско и право јединство. Зашто? Зато што је то јединство онда утемељено на нашем јединству са Богом. Кроз молитву ми се не само обраћамо Богу, него ми, стојећи пред Његовим лицем, градимо заједницу са Њим. Што смо више у заједници са Богом, утолико смо више заједно међу собом, утолико више не само да можемо да разумемо једни друге, него смо истински отворени једни за друге“, додао је патријарх Порфирије.
Не постоји већи отров од гневљивог садржаја наше душе
Његова Светост је истако да је молитва наше дисање јер без ње нисмо потпуни људи, нисмо здрави људи, нисмо цјеловити људи.
„Молитвом ми се узносимо заиста у подножје присуства Божјег. Ми стојимо пред Богом и осећамо да нас Бог гледа, а исто таквом молитвом гледамо лице Божје. У таквој молитви, у том контексту, речи су чак мање важне. Није неопходно да користимо мноштво речи, да будемо претерано брбљиви у молитви. У молитви је довољно да се саберемо, да се смиримо, да ослушнемо своју душу, своје срце, да, како кажу оци, спустимо ум у срце, да ту у срцу пребивамо и да, гледајући лице Божје, ослушкујући у себи, заправо ослушкујемо шта то Бог жели“, рекао је предстојатељ Српске Православне Цркве.
Ако нам је главна координата у животу молитвени приступ свему, казао је Патријарх, па и оном најситнијем и најмање важном у нашем искуству, подједнако и као у веома битним и важним моментима наше свакодневнице, онда се налазимо у чврстој лађи, на путу ка луци мира Божјег, Царству небеском.
„Царство Његово, није нешто што је само у нашим апстракцијама и што нас чека негде тамо далеко у будућности, него је то Царство Његово итекако присутно овде, у историји, као предукус у светој Литургији, али и у нашим животима“, истакао је Његова Светост.
Баш зато што смо различити имамо задатак да кажемо: Господе, помилуј другога
Подсјетио је Патријарх и да је важно да се окупљамо у храму Божјем и да превазиђемо доживљај Цркве као идеолошке институције од које свако очекује нешто на основу својих тренутних проблема или замисли.
„Овде сигурно има међу нама људи који по многим питањима мисле различито, а баш зато што смо различити и баш зато што се понекад не слажемо једни са другима, имамо задатак и могућност да кажемо: Господе, помилуј онога другога – понављам – баш зато што мислим другачије него он или што он мисли другачије него ја и не дај ми да се у мени развије острашћено стање према њему. Ако код њега постоји помилуј га и дај му да се и он смири, јер острашћеност није ништа друго него присуство немира“, истакао је Поглавар Српске Православне Цркве и додао да се острашћена стања у човјеку умирују управо молитвом.
„Дакле, у том смислу, за Бога је све могуће и све се може исцелити, али, говорећи нашим обичним људским језиком, све треба решавати у зачетку, а нарочито нагонски, агресивни, гневљиви садржај наше душе. Не постоји већи отров од тога, зато што се то пре или касније, ако се не хватамо у коштац са таквим стањима, завршава тоталним растројством. Сви ми смо један организам и ако хоћемо да нам буде боље не можемо поставити ствари на следећи начин: да сви ти људи на својим местима буду савршени и свети, а да ми останемо онакви какви јесмо: ускогруди, гордељиви, завидни, похлепни, да се користимо лажима, дакле да останемо потпуно острашћени, да осуђујемо друге; односно, да не бринемо о томе да се ми мало поправимо, па да са собом поправимо оно што је око нас“, рекао је патријарх Порфирије окупљенима у парохијском дому у Миријеву.