Нова купола постављена на храм у Великој Мучни
19/11/2024
Четири године од упокојења Патријарха Иринеја
20/11/2024
Нова купола постављена на храм у Великој Мучни
19/11/2024
Четири године од упокојења Патријарха Иринеја
20/11/2024

Одржан концерт Хора загребачког Саборног храма: ”У сусрет Светом Ђорђу”

Концертом су представљени фрагменти дуге и богате историје појања у традицији православних хришћана, превасходно Срба, али и Грка, Руса и других православних житеља града Загреба током претходних више од 100 година

 

Хор Храма Преображења Господњег у Загребу, на дан своје славе – спомен преноса моштију Светог Георгија – Ђурђиц, у суботу, 16. новембра, у захвалност Богу и свом заштитнику, одржао је у Саборном загребачком храму концертом под називом „У сусрет Светом Ђорђу“. На програму су била дела Корнелија Станковића, Ненада Барачког, Николаја Кедрова, Јована Ласкариса, Кир Стефана Србина, али и Фрање Дугана, Митрополита загребачког Дамаскина и Иване Србљан. Хором је маестрално дириговала Олена Циглењак, а солисти су били Лара Виујасиновић, Ловро Ивић, Марио Бокун и јереј Мајк Жикић.

Свештеник Мајк Жикић поздравио је присутне и пренио им благослове и поздраве Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске који се тренутно налази у Јужној Америци. Отац Мајк се у име хора захвалио и оснивачу и покровитељу хора – Српској православној црквеној општини загребачкој и старешини храма, протојереју-ставрофору Душку Спасојевићу, као и Ивани Србљан, дугогодишњем претходном диригенту хора.

Концертом су представљени фрагменти дуге и богате историје појања у традицији православних хришћана, превасходно Срба, али и Грка, Руса и других православних житеља града Загреба током претходних више од 100 година. Међу оснивачима хора били су и угледни појединци тог времена – Ђурица Поповић, Никола Гавела, Михајло Јанковић, Милан Симеоновић, Јован барун Живковић и многи други. Када су, 1882. године, од стране аустроугарских власти потврђена правила и статут хора, хор је као свог заштитника почео да прославља Светог Ђорђа, на дан преноса његових моштију – Ђурђиц.

Хор је већ почетком двадесетог вијека имао живе културне везе са многим институцијама и српским друштвима како у Аустро-Угарској тако и у Србији и шире.

Долазак у Загреб великог броја руских емиграната након Октобарске револуције оставио је посебан печат и траг на појање и репертоар хора, али и на живот православне заједнице у Загребу. Сусрет различитих православних музичких традиција, обиљежио је дјеловање хора кроз двадесети вијек, а његовање тог сусрета наставља се и у наше вријеме, о чему свједочи репертоар изведен на концерту ”У сусрет Светом Ђорђу”.

П.К.