Његова Светост патријарх српски Порфирије посетио је у уторак, 29. јуна, васпитно поправни дом у Крушевцу, у пратњи епископа крушевачког Давида, зворничко-тузланског Фотија, ремезијанског Стефана и изабраног марчанског Саве.
У обраћању штићеницима, којих је у овом тренутку 180, и запосленицима Васпитно-поправног дома, патријарх је казао да сви знамо да ”нико од људи није савршен и да сви имамо разна искушења којима понекад не одолимо”, као и да Бог понекад дозвољава да имамо промашаје, да падамо, не зато што је пад добар, него зато што понекад не можемо другачије да научимо шта је добро и за нас корисно.
Његова Светост је истакао да сви знамо да кад год смо урадили нешто што је погрешно нисмо се осећали добро. ”Може бити да смо за тренутак осетили некакво изненађење, некакву сладост и да смо помислили како је то супер, како је феноменално, али врло брзо, кад прође то прво осећање, прво узбуђење, први осећај да смо урадили нешто велико онда долази горчина, празнина, онда нешто изнутра не да мира”.
Указао је да је погрешно да, са намером да што пре заборавимо то лоше осећање, идемо и радимо још више и више оно што је лоше, како бисмо опет тренутно осетили неко узбуђење, јер тако постајемо робови тог лошег стања.
Понекад, када чинимо лоше, у ствари чинимо лоше себи. Понекад су и услови у којима смо одрасли били такви да нисмо могли да разумемо да је кажњавање неког или самокажњавање суштински лоше и у крајњој линији погибао за нас и онда смо ”ускакали у ватру, а заправо излазили из ње увек опечени”, рекао је Патријарх.