Начини испољавања страсти

18. Ниједна од страсти се не испољава на само један начин. Тако се стомакоугађање испољава на три начина: или рађа жељу за јелом пре одређеног часа, или захтева јела до пресићења, не разликујући каквоту хране, или захтева укусну храну. Отуда имамо исхрану без правила, прождрљивост и сластољубље. Од ове три [страсти] произилазе разни зли недузи у души: од прве се рађа гунђање на манастирски устав, од кога до неподношљивости узраста незадовољство манастирским животом, за којим обично брзо следи и бекство из манастира; од друге се буди похота и сладострашће; а трећа доводи до среброљубља и не даје места сиромаштву Христовом. Постоје три облика блудне страсти: први се врши кроз мешање једног пола са другим; други настаје без мешања са женом, због кога је Господа поразио Онана, сина патријарха Јуде (Пост.38,9-10), и који се у Писму назива нечистотом; трећи се чини умом и срцем, и о њему Господ говори у Јеванђељу: Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу свом (Мт.5,28). На ова три облика блажени апостол је указао у следећем стиху: Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи:блуд, нечистоту, страст, и остало (Кол.3,5). Постоје и три облика среброљубља: прво ономе ко се одрекао од света не допушта да се обнажи од сваке врсте поседовања; друго онога ко је већ све раздао ништима подстиче да опет стекне исто такво имање; треће распаљује жељу за стицањем у ономе ко пре није ништа имао. Постоје три облика гнева: први је онај који букти у унутрашњости; други је онај који се испољава у речи и на делу; трећи је онај који дуго време тиња и назива се злопамћењем. Туга има два облика: први наступа по престајању гнева, или се јавља при нанесеним штетама и губицима и неиспуњеној жељи; други настаје од бојазни и страхова за свој удео, или од неразумних брига. Постоје и два облика унинија: један баца у сан, а други изгони из келије. Таштина је разнообразна, али се могу разликовати два главна облика: у првом се превазносимо телесним преимућствима и видљивим стварима; у другом се распаљујемо жељом за сујетном славом због духовних предмета.
И гордости има две врсте: прва је плотска, а друга – духовна, која је штетнија. Она нарочито искушава оне који су напредовали у неким врлинама.

19. Ових осам страсти искушавају сав род људски, премда не нападају све на исти начин. Јер, у једном главно место заузима дух блуда, у другоме превладава гневљивост; у једноме влада сујета, а у другом господари гордост. Према томе, премда све страсти нападају на све, свако од нас им робује на различит начин и различитим редом.

20. Стога треба да водимо борбу са тим страстима. Откривши која му страст нарочито штети, свако треба против ње да усмери главну борбу, употребљавајући свако старање и бригу за њено праћење и савлађивање, усмеравајући против ње копља свакодневних постова, бацајући на њу свакоминутне стреле срдачног стењања и уздисања, и непрестано проливајући сузе у молитви Богу ради прекраћења борбе која га смућује. Јер, нико не може савладати ни једну страст док се не убеди да својим старањем и трудом не може да однесе победу над њом, иако је, да би се очистио од ње, и сам дужан да даноноћно пребива у сваком труду и сваком старању.

21. Када такав борац осети да се ослободио од своје главне страсти, треба да са пуном пажњом разгледа скровишта свога срца како би, увидевши која је од преосталих страсти најснажнија, сва духовна оружја подигао против ње. Побеђујући на тај начин сваки пут главну страсти у себи, он ће брже и лакше одржати победу над осталим, слабијим.

22. Када победиш једну или неколико страсти, не треба да се превазносиш. Иначе ће Господ, увидевши надменост твога срца, престати да га ограђује и штити, и ти ћеш, остављен, опет бити смућиван страшћу коју си, уз помоћ благодати Божије, већ био победио. И пророк не би почео да се моли: Немој предати, Господе, зверима душу која ти се исповеда (Пс.73,19), да није знао да се они који се превазносе срцем поново препуштају страстима које су победили како би се смирили.

Свети Јован Касијан: Видови нашег одрицања од света (Добротољубље)