Литургијско сабрање у манастиру Лепавини

У суботу, 3. јануара 2026. године, на празник Свете мученице Јулијане и Светог Петра, митрополита кијевског, у манастиру Лепавини служена је Света архијерејска литургија.

Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење сабрата манастира Лепавина, јеромонаха Атанасија, протосинђела Венијамина (Ковачића) из манастира Ваведења у Београду, протојереја Радована Димитрића, пароха копривничког, јереја Бранислава Тодоровића, пароха великопоганачког и ђакона Александра Лукића из Загреба.

У литургијској бесједи епископ Кирило је говорио о недељама које претходе Божићу као периоду у ком нас Црква подсјећа на старозавјетне пророке и праведнике који су унапријед најављивали Оваплоћење Сина Божијег. Подсјетио је да су пророци, попут Исаије и Данила, не само наговијестили долазак Месије, већ и јасно указали на начин Његовог страдања и спаситељску улогу у историји свијета.

Говорећи о тајни Оваплоћења, владика Кирило је нагласио да Христос није дошао као учитељ који само даје упуте или морална правила, већ као Богочовјек који „прима целокупну људску природу у своју божанску ипостас“ како би је исцијелио и обновио. „Хришћанство није само философија, нити се може свести на систем вриједности“, истакао је епископ Кирило, „већ је хришћанство живљење у Богу и са Богом и подразумијева практичан живот у заједници са Њим“.

У владикиној бесједи посебно је наглашена улога крштења као почетка новог живота у Христу, кроз које човјек прима „сјеме благодати“, које се даље развија постом, молитвом, покајањем и учешћем у Светим тајнама.

Епископ Кирило је упозорио да духовни живот који не води братољубљу, љубави према ближњем и смирењу није истински хришћански, а подсјетио је и да су завист, осуђивање и нетрпељивост знакови духовне заблуде.

Владика је нагласио да спасење остаје дар слободе: човјек је позван да га прихвати или одбије, али да се духовни пут увијек провјерава Светим писмом, предањем светих отаца и учењем Цркве. „Ако не волимо ближњега, кога видимо, не можемо вољети Бога, кога не видимо“, подсјетио је владика, истакавши да се тајна Оваплоћења не исцрпљује у прошлом догађају, већ се непрестано остварује у животу Цркве, нарочито у Светој Евхаристији.

На крају бесједе, епископ Кирило поздравио је протосинђела Венијамина, који је дуги низ година живео и служио у Загребу, истакавши да се сада налази на новом послушању у Београду, уз молитвену жељу и позив да и убудуће долази у ову заједницу и доноси јој благослов.

Преосвећени је затим упутио божићни и новогодишњи поздрав, пожељевши вјерницима да им Господ испуни „спасоносне жеље“, нагласивши да се човјек треба молити прије свега за оно што је на спасење, уз молитве Пресветој Богородици, „брзој помоћници“.