Литургијом на Источни Петак обиљежен јубилеј Гимназије

Ова Школа јесте и треба да буде источник знања – знања које говори о вјечним, непромјенљивим стварима, истакао је Епископ Кирило након Свете литургије на Источни Петак

Светом архијерејском Литургијом коју је служио Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, с Епископом пакрачко-славонским Јованом и Епископом буеносајерским и јужноцентрално америчким Кирилом, администратором Митрополије загребачко-љубљанске, архимандритом Данилом (Љуботином), протосинђелом Венијамином (Ковачићем) из Архиепископије београдско-карловачке, протојерејем Андрејом Иваненком, јерејем Александром Црногорцем (Епархија пакрачко-славонска), ђаконима Александром Лукићем и Александром Миљановићем, уз појање хора Светопреображенског храма, свештенства Саборног храма и у присуству ученика и професора Српске православне опште гимназије „Кантакузина-Катарина Бранковић“, директора Православне гимназије „Свети Сава“ у Подгорици Југослава Благојевића, професора Јасне Перић Шесте београдске гимназије и вјерника загребачке парохије, прослављен је празник Живоносног источника-Источни петак.

Након прочитаног Jеванђеља, сабрању се обратио Његово Преосвештенство Епископ Јован, указујући да нас прочитано јеванђеље одводи до Свете Земље, јер почиње ријечима у вријеме оно сиђе Исус у Капернаум, те је пажњу усмјерио на помињање Пресвете Богородице, јер гдје се она у тексту Јеванђеља спомиње ондје се нешто важно догађа. И то у данашњи дан који је Црква Божија посветила чуду у Цариграду када се десило чудо над водама. Његово слављење је потекло у храму код извора, који је подигао византијски цар Лав први, у петом вијеку.

„Вода даје живот, али нас и враћа на библијски извјештај о постању свијета. Бог ствара силе водене, тако да задивљен писац Светог Писма говори да се над водом дизао Дух Божији. У тој води се огледа нестворена свјетлост која је сијала прије него што је свијет створен“, истакао је владика Јован и указао на блаженопочившег патријарха Павла који је, по његовим ријечима, био орао подигнут на Косовском завјету, који је године провео на Косову и Метохији, а васпитавао се тако што се још у дјетињству подвизавао ходећи педесет километара од свога села Кућанаца до Манастира Ораховице, на тај начин градећи своју побожност. „Патријарх Павле био је човјек грома“, нагласио је владика Јован.

На завршетку Литургије литургијском сабрању обратио се митрополит Димитрије, нагласивши да смо створени за вјечност и то је наша вјера у свијетло Васкрсење.

„У овом свијету све пролази, као блато и пијесак кроз руке. Ничим се човјек не може наситити и напојити, једино живим Богом, а онда кроз Њега и свим осталим, и културом, умјетношћу и науком и свим оним што и ова дивна дјеца савладавају, али у Богу, врилни Божијој и јеванђелским заповијестима“, нагласио је митрополит Димитрије и заблагодарио епископу Кирилу на позиву на ову свету Литургију и на прославу двадесетогодишњице од оснивања православне Гимназије у Загребу. Много смо сазнали о томе шта ова Школа значи за Српски народ у Загребу, али и много шире, истакао је митрополит Димитрије.

На завршетку, заблагодарио је и епископ Кирило, првенствено Богу за период мира, у ком смо могли да се учимо знању. Двадесет година није много, чак нити стоти дио историје хришћанства, али током тог времена формиране су бројне судбине младих људи, као далековиди пројекат наше Цркве, по благослову Светог Сабора и испуњењем блаженопочившег митрополита Јована, али и митрополита Порфирија, садашњег Патријарха српског.

„Ова Школа јесте и треба да буде источник знања. Знања које говори о вјечним, непромјенљивим стварима. Зато ова Гимназија код ученика буди чуло вјере“, нагласио је епископ Кирило.

Светом Литургијом завршене су дводневне свечаности организоване поводом јубилеја – двадесет година постојања и рада Српске православне опште гимназије „Кантакузина-Катарина Бранковић“.

Слободан Лалић

Фото: Јовица Дробњак