Крстопоклона недјеља у Крању

У Крстопоклону недјељу, 15. марта, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у храму Архангела Михаила у Крању.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји Александар Обрадовић, архијерејски намјесник и парох љубљански и Горан Шљивић, парох цељски, јереји Бранислав Тодорић, парох крањски, и Дејан Мандић, парох копарски, и ђакон Александар Миљановић из Загреба.

У архипастирској бесједи владика Кирило је подсјетио да света Црква кроз поредак Великог поста мудро учи вјерне о циљу хришћанског живота и путу којим се тај циљ остварује. Осврнувши се на прве двије недјеље поста, нагласио је да оне истичу управо на тај циљ – обнову лика Божијег у човјеку. Човјек је створен по лику тј. икони Божијој и то је оно што је заједничко за све људе, док је подобије оно што је дато као призив људима да напредују у духовном усавршавању и да као живи учесници учествују у животу Цркве.

Говорећи о другој недјељи поста, посвећеној Светом Григорију Палами, владика је подсјетио на Паламино учење да Бог није далеко од човјека, него да је присутан и да се човјеку дарује кроз благодатне енергије Духа Светога, које су, по учењу светих отаца, нестворене. Управо зато су свети оци истицали да се човјек не може спасити сопственим силама, него да је спасење могуће једино благодаћу Божијом, уз човјеково активно учешће.

Осврћући се на јеванђелску поруку Крстопоклоне недјеље, владика Кирило је подсјетио на Христове ријечи: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, узме крст свој и иде за мном.“ Објаснио је да крст који човјек носи не мора нужно значити страдање у буквалном смислу, и објаснио да је крст свакога различит: за неке је то брига за породицу, за друге васпитање дјеце у вјери, а за неке подвиг служења Цркви и народу.

Посебно је указао на изазове савременог времена, у којем родитељи носе велики крст васпитања дјеце у хришћанском духу, упркос бројним искушењима и утицајима који одвлаче младе од духовног живота.

Владика је нагласио да је за све хришћане заједнички позив да познају и испуњавају јеванђелске заповијести, подсјетивши на блаженства из Бесједе на гори као на путоказ хришћанског живота.

Говорећи о подвигу поста, владика Кирило је подсјетио да је Велики пост пут духовног труда и узрастања, упоредивши га са трком у којој је потребно држати се „царског пута“ – не претеривати, али ни заостајати у подвигу. Пост, како је нагласио, није усмјерен на уништавање тијела, него на борбу против страсти и духовно очишћење човјека.

На крају бесједе владика је подсјетио да је Часни крст постављен у средину Великог поста као укрепљење вјернима на путу подвига, те је позвао сабране да, уз помоћ благодати Божије, у здрављу душе и тијела дочекају празник Васкрсења Христовог.