Владика Лаврентије упокојио се у Господу
23/01/2022
Света мученица Татијана, уторак, 25. јануар
25/01/2022

Свети Теодосије Велики, понедјељак, 24. јануар

Свети Теодосије Велики, понедјељак, 24. јануар

Преподобни Теодосије Велики

Поријеклом из Кападокије, рођен је око 424. године.

Као млад је посjетио Свету земљу, гдjе је од светог Симеона Столпника добио пророштво о својој будућој монашкој служби.

У тежњи за пустињачким животом, настанио се у Палестини у пустој пећини у којој је живио 30 година у уздржању и непрестаној молитви.

Они који су жељели да живе под његовим вођством постепено су почели да хрле подвижнику. Основао је и први општежитељни манастир, тј. Лавру у којој се окупило до 700 монаха.

У манастиру преподоби Теодосије је основао болнице и прихватилишта за старе. Богослужења су вршена на три језика - грчком, грузијском и јерменском. Његовом молитвом више пута се догодило чудо умножавања хљебова неопходних за исхрану просјака који би долазили у манастир.

Када се појавила јерес Јевтихија и Севера, који нису признавали свете тајне и свештенство, преподобни Теодосије ревносно је устао у одбрану православног предања, због чега га је јеретички цар Анастасије (491-518. године) прогнао у ропство. Након цареве смрти вратио се у манастир. Но прије тога, преподобни Теодосије послао је писмо цару, а затим отишао у Јерусалим и у Великој цркви гласно повикао: Ко не поштује четири Васељенска сабора, да буде анатема.

Посједовао је дар исцјељења болесних. Упокојио се мирно у 105. години живота (529. године). Сахрањен је у пећини у којој је живио на почетку монашког подвига. Сматра се за устоновитеља монашког општежића (уређење монашког живота у манастиру, око заједничке трпезе и богослужења, за разлику од првобитног отшечлничког или анахоретског облика монаштва).

Дневна читања за понедјељак, 24. јануар

Саборна посланица светог апостола Јакова
(зач. 53)

Јак. 2, 14-26

Браћо моја, каква је корист, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?

Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни,

И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист?

Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи.

Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих.

Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте.

Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва?

Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник?

Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера?

И испуни се Писмо које говори: Авраам повјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се.

Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером?

А слично и Рава блудница не оправда ли се дјелима када прими уходе, и изведе их другим путем?

Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.

Јеванђеље по Марку
(зач. 48)

Мк. 10, 46-52

У вријеме оно, кад излажаше Исус из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи.

И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!

И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме!

И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу.

И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам.

А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.