Свети мученици Јулијан и Василиса, петак, 21. јануар
21/01/2022
Треба ли прикривати гријехе других?
22/01/2022

Свети мученик Полиевкт, субота, 22. јануар

Свети мученик Полиевкт, субота, 22. јануар

Свети мученик Полиевкт

У вријеме царовања Валеријана (253-260) у јерменском граду Мелитини, живјела су два пријатеља, официра: Неарх, који је био крштен и Полиевкт, који није. Када је изашао царев проглас о гоњењу Хришћана (258), Неарх се припремао за смрт, но био је у великој тузи што није успио да свога друга Полиевкта преведе у праву вјеру.

Када је Полиевкт сазнао за узрок Неархове туге, обећао је свом пријатељу да ће да постане хришћанин.

Полиевкт је испричао Неарху како му се у сну јавио сам Господ у свјетлости, скинуо с њега старо одијело и обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу.

Полиевкт је потом отишао у град, исцјепао царску заповијест о прогону хришћана и полупао многе идолске кипове. Због тога је био мучен и осуђен на смрт. Кад је изведен на губилиште, угледао је Неарха у гомили свијета и радосно му викнуо: Спасавај се, драги мој друже! Сјети се завјета љубави међу нама утврђенога!

Неарх је нешто касније, такође као мученик, скончао за Христа у огњу. Спомен му је 22. априла.

Дневна читања суботе по Богојављењу, 22. јануар

Посланица светог апостола Павла Ефесцима
(зач 233)

Еф. 6, 10-17

Браћо, јачајте у Господу, и у сили моћи Његове.

Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.

Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.

Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се.

Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,

И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира;

А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога;

И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.

Јеванђеље по Матеју
(Зач. 7)

Мт. 4, 1-11

У вријеме оно, Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша.

И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напосљетку огладње.

И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хљебови.

А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма,

Па му рече: Ако си Син Божији, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.

А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега.

Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову,

И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.

Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!

Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху Му.