Sveti prorok Jeremija
Rođen na šest stotina godina pre Hrista u selu Anatotu, nedaleko od Jerusalima. Počeo prorokovati u petnaestoj svojoj godini u vreme cara Josije. Prorokovao pokajanje caru i velikašima i lažnim prorocima i sveštenicima; i u vreme toga cara Josije jedva spase život svoj od ubistvene ruke ogorčenih velikaša. Caru Joakimu proreče, da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, tj. izbaciće se mrtav van Jerusalima, i telo će mu se dugo povlačiti po zemlji bez pogreba. Zbog toga bi Jeremija bačen u tamnicu. Ne mogavši pisati u tamnici, Jeremija prizva Varuha, koji stade kod prozorčića tamnice, a on mu diktiraše. Kada caru bi pročitano ovo proročanstvo, gnevan car dohvati hartiju i baci je u oganj. Promisao Božji spase Jeremiju iz tamnice, a na Joakimu se ispuni reč proročka.
Caru Jehoniji proreče, da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom svojom i da će tamo umreti, što se sve uskoro i zbi. Pod carem Sedekijom metnu Jeremija jaram na svoj vrat i hođaše kroz Jerusalim, proričući pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonjana. Pisao je roblju jevrejskom u Vavilon, da se ne nadaju povratku u Jerusalim, jer će ostati u Vavilonu sedamdeset godina, što se i dogodi. U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili idolima decu na žrtvu, Jeremija uze zdrav lonac u ruke i razbi ga pred narodom, proričući skoro sokrušenje carstva Judejskoga. Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, cara Sedekiju ubiju, grad opljačkaju i razore, a ogroman broj Jevreja poseku u dolini Totef, na mestu gde su deca klana na žrtvu idolima i gde je prorok razbio ovaj lanac. Jeremija sa levitima uzme kivot iz hrama i odnese na brdo Navat, gde je Mojsej umro, i tu ga skrije u jednu pešteru. Oganj pak iz hrama skrije u jedan dubok bunar.
Primoran bude od nekih Jevreja da ide s njima u Misir, gde proživi četiri godine i tada bude od svojih sanarodnika kamenjem ubijen. Misircima prorekao sokrušenje njihovih idola i dolazak u Misir Djeve sa Mladencem. Postoji predanje, da je sam car Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije. Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
