Prep. Pimen Veliki, petak, 9. septembar

Prep. Pimen Veliki

Rodom Misirac i veliki podvižnik Misirski. Kao dečak posećivao znamenite duhovnike, i od njih sabirao opitno znanje kao pčela med sa cveća. Jednom umoli Pimen starca Pavla da ga odvede sv. Pajsiju. Videvši ga Pajsije reče Pavlu: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja“. Vremenom Pimen se zamonaši, i privuče k monaštvu još dvojicu braće svoje.

Jednom dođe majka da vidi sinove svoje, no Pimen je ne pusti unutra nego je kroz vrata upita: „Da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?“ Majka se udalji s radošću govoreći: „Kad ću vas sigurno videti tamo, to ne želim da vas ovde vidim“. U manastiru ove trojice braće, kojim je upravljao najstariji brat, avva Anubije, ovakav je bio tipik: noću su 4 časa provodili u rukodelju, 4 časa u spavanju i 4 časa u psalmopojanju. Danju su od jutra do podne provodili naizmenično u radu i molitvi: od podne do večernje u čitanju, a poslepodne gotovili su sebi večeru, jedini obrok u 24 sata, i to obično od nekih zelja.

O njihovom životu sam Pimen govori: „Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo; ili: ja to neću: Na taj način mi smo proveli sav život u bezmolviju i miru“. Podvizavao se u V. veku, i upokojio se mirno u dubokoj starosti.