Јеванђеље по Марку
(зач. 50)
Мк. 11, 11-23
У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.
И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава.
И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови.
И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове.
И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку.
И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.
И кад би увече, изиђе изван града.
А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена.
И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се.
И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога.
Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.
