Часне вериге апостола Петра, субота, 29. јануар
29/01/2022
Антоније Велики: Од ближњега нам зависе живот и смрт
30/01/2022

Преподобни Антоније Велики, недјеља, 30. јануар

Преподобни Антоније Велики, недјеља, 30. јануар

Преподобни Антоније Велики

Отац пустиножитељног (пустињског, отшелничког) монаштва рођен је 251. године у египатском селу Кома, близу Тиваидске пустиње, у хришћанској породици.

Од дјетињства је свети Антоније заволио богослужења и Свето писмо. Родитељи су му умрли када је имао 20 година. Преломни тренутак у његовом животу био је кад је једном на Литургији чуо Христове ријечи из Јеванђеља: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном “.

Антоније је ријечи доживио као да су му упућене лично. Распродао је имање, новац подјелио сиромашнима и настанио се у близини родног села, у сиромашној колиби. У њој је започео свој аскетски живот. Касније се, ради веће самоће, настанио у једној гробници, у коју му је у само одређене дане пријатељ доносио мало хране.

На том месту преподобни Антоније живео је до 35. године. У гробници у којој је живио водио је духовну борбу са демонима који су га непрестано искушавали на разне начине.

Са 35 година, светитељ је отишао још даље у дубину Тиваидске пустиње, гдје је почео да живи потпуно сам, без помоћи других. У пустињи је боравио још 20 година, настављајући да превазилази и најтежа демонска искушења.

Преподобни Антоније упокојио се у Господу 356. године, у 105. години живота.

Дневна читања за недјељу, 30. јануар

Посланица светог апостола Павла Тимотеју
(зач. 280)

1.Тим. 1, 15-17

Чедо Тимотеју, истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.

Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме све дуготрпљење, за примјер онима који ће вјеровати у њега за живот вјечни.

А Цару вијекова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у вијекове вијекова. Амин.

Јеванђеље по Луки
(зач. 93)

Лк. 18, 35-43

У вријеме оно, када се приближаваше Исус Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи.

Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то?

И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!

А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!

А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.

А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је.

И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.