Преподобни Антоније Велики
Отац пустиножитељног (пустињског, отшелничког) монаштва рођен је 251. године у египатском селу Кома, близу Тиваидске пустиње, у хришћанској породици.
Од дјетињства је свети Антоније заволио богослужења и Свето писмо. Родитељи су му умрли када је имао 20 година. Преломни тренутак у његовом животу био је кад је једном на Литургији чуо Христове ријечи из Јеванђеља: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном “.
Антоније је ријечи доживио као да су му упућене лично. Распродао је имање, новац подјелио сиромашнима и настанио се у близини родног села, у сиромашној колиби. У њој је започео свој аскетски живот. Касније се, ради веће самоће, настанио у једној гробници, у коју му је у само одређене дане пријатељ доносио мало хране.
На том месту преподобни Антоније живео је до 35. године. У гробници у којој је живио водио је духовну борбу са демонима који су га непрестано искушавали на разне начине.
Са 35 година, светитељ је отишао још даље у дубину Тиваидске пустиње, гдје је почео да живи потпуно сам, без помоћи других. У пустињи је боравио још 20 година, настављајући да превазилази и најтежа демонска искушења.
Преподобни Антоније упокојио се у Господу 356. године, у 105. години живота.
