Један је од најзначајнијих Отаца Цркве. По мјесту рођења, зову га и „Назијанзин“, али и „старији“. Један је од света Три Јерарха, заједно са светим Јованом Златоустим и Василијем Великим. Заједно са светим Василијем Великим и Григоријем Ниским спада у низ великих Отаца из Кападокије (област у Малој Азији). Један је и од тројице светитеља, поред светог апостола Јована Богослова и Симеона Новог Богослова који у Православној цркви носе титулу „богослов“.
Рођен је од оца многобошца и мајке хришћанке. Крстио се као одрастао. Прије крштења у Атини је похађао највеће свјетовне школе оног времена, заједно са Василијем Великим, али и са будућим римским царем Јулијаном Отпадником. Постао је епископ малог града Сасиме, а потом је, на Другом васељенском сабору, 381. године, изабран за Архиепископа цариградског. Међутим, пошто су поводом његовог избора настале расправе, сам се повукао са катедре.
Саставио је многа богословска и полемичка дјела против аријанаца. Након повлачења са цариградске катедре, отишао је у родни Назијанз, гдје је и провео остатак живота у подвижништву. Упокојио се 390.г.
Mошти светог Григорије пренијете су у Рим.
Пт. 2,21-3,9
Љубљени, Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете његовим стопама;
Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовим;
Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући не пријећаше, него је препустио Ономе који праведно суди.
Он гријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцијелисте.
Јер бијасте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.
Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи, онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени,
Када виде чедно понашање ваше са страхом.
Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина;
Него у скривеноме човјеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено.
Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.
Као што Сара бјеше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха.
Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, указујући им част као слабијем женском сасуду, као и сунасљедницама благодати живота, да не буду ометане молитве ваше.
А најпослије будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни;
Не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наслиједите благослов.