Годишњи помен пострадалима у Камнишкој Бистрици

У Недјељу Свих Светих, 7. јуна, у Парку сјећања у Камнишкој Бистрици, служена је Света архијерејска литургија и годишњи помен жртвама Другог свјетског рата и револуционарног терора које су након завршетка рата, на подручју Словеније мученички пострадале. 

Свету архијерејску литургију и помен пострадалима служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојерејâ Предрага Шћепановића из Подгорице и Горана Шљивића из Цеља, јереја Зарија Вуковића из Даниловграда и ђакона Петра Козакијевића из Љубљане. Молитвено учешће узело је мноштво народа из Словеније, али и Црне Горе, Републике Српске и других крајева. Византијски хор Црквене општине у Љубљани који је појао на богослужењу предводили су Зоран Михајлоски и Ловро Пинтер. 

Присутни су били и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић са сарадницима, представници локалних власти, као и бројни потомци и родбина пострадалих у трагичном збјегу. Помену је присуствовао и жупан Општине Камник Матеј Слапар, који је на тај начин одао почаст страдалима и подржао његовање културе сјећања за трагичне догађаје из 1945. године.

У архипастирској бесједи владика Кирило подсјетио је да је непосредно прије доласка у Словенију присуствовао великом молитвеном сабрању пред Појасом Пресвете Богородице у Београду, нагласивши да је српски народ и овога пута посвједочио своју живу вјеру у Христа и љубав према Мајци Божјој. Говорећи о празнику Свих Светих, владика је истакао да је управо пут светих пут којим је кроз историју корачао и српски народ. „Пут свих светих које данас славимо јесте и наш пут. Поклекли смо некад, падали, али смо устајали и васкрсавали поново и поново, још више одајући славу Богу“, поручио је владика.

Осврћући се на страдање митрополита Јоаникија и његових сапутника, владика Кирило нагласио је да Црква данас не суди људима него се молитвено сјећа свих пострадалих. „Молимо се за душе свих који су овдје страдали. Знамо сигурно да су побијени без суда и пресуде, без правде, и да је ово дивно мјесто постало њихова посљедња земаљска гробница“, рекао је владика.

Подсјетио је да хришћанско сјећање није засновано на освети него на истини и помирењу, те да је потребно да историјске чињенице буду познате како би се будућност могла градити на братској љубави и међусобном поштовању.

Посебно је нагласио да жртва пострадалих није била узалудна. „Не можемо да кажемо да су овдје поражени. Њихова стремљења за очување вјере и истине настављају да живе кроз народно молитвено сјећање“, истакао је владика Кирило.

Присутнима се потом обратио и професор др Срђа Трифковић који је истакао важност његовања културе сјећања и потребу да се свим жртвама обезбиједи достојан спомен и поштовање. Професор Трифковић је нагласио да без истине нема истинског помирења међу људима и народима, те да је обавеза садашњих покољења да чувају сјећање на невино пострадале и да се залажу за поштовање људског достојанства и историјске истине.

У име Удружења „Открићемо истину“ сабранима се обратио и протојереј Предраг Шћепановић, подсјетивши да је Камнишка Бистрица постала једно од највећих стратишта српског народа након завршетка рата. Говорећи о митрополиту Јоаникију, свештенству и народу који су на том мјесту пострадали, отац Предраг је нагласио да њихов пут није био „зли пут“, како се често говорило, већ крсно-васкрсни пут страдања и свједочења вјере. Посебну захвалност отац Предраг, који је и ове године из Црне Горе у Словенију допутовао са групом сродника пострадалих, упутио је словеначком народу и локалној заједници који деценијама чувају успомену на страдале и помажу да се открије истина о њиховој судбини.

„Хвала вам што чувате спомен на наше пострадале. Хвала вам што сте саосјећали са нашим мајкама и бакама које су деценијама живјеле са жељом да сазнају гдје су гробови њихових најмилијих“, поручио је отац Предраг. Нагласио је и да хришћанско памћење не тражи освету него истину, те да управо молитва представља најдостојнији одговор на трагедије прошлости.

Потом су положени вијенци код спомен-обиљежја, а сабрани вјерници наставили су молитвено сјећање на све пострадале чија имена остају уписана у памћење Цркве и народа.