Епископ Кирило у Бршљанцу: Програм хришћанства садржан је у Блаженствима

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је у недјељу, 22. јуна, Свету Литургију у храму у Бршљанцу. Владици су саслуживали свештеници Далибор Петковић, архијерејски намјесник грубишнопољски, Миломир Гвојић, парох великописанички, Славен Јовичић, парох грубишнопољски и ђакон Александар Лукић из Загреба.

Епископ Кирило је у бесједи подсјетио да се у прочитаном јеванђељском одломку говори о Христовом позиву апостола – „Симона којег је назвао Петар и његовог брата Андреја, а мало касније и браће Јована и Јакова, који су такође били рибари. Они су све оставили и пошли за Њим“.

„Господ и Спаситељ наш Исус Христос дошао је да спаси палога човјека“, казао је владика и нагласио да спасење човјека није било могуће осим доласком Божјег Сина на земљу и оваплоћењем, којим су сједињена божанска и човјечанска природа. „Људску природу Христос је осветио, преобразио и вазнео на небо. Узнио ју је изнад свих поглаварстава и власти и сјео с десне стране величанства Божјега, тј. десне стране свога Оца, Сведржитеља, који је Узрок свега, који рађа Сина и исходи Светога Духа и обећао је својим апостолима долазак другог Утјешитеља – Духа Светога који исходи од Оца. Њега је и ниспослао на своје ученике у дан Свете Педесетнице. Тај празник – Силазак Светог Духа на апостоле смо недавно прославили“, подсјетио је владика Кирило.

„Шта је, дакле, Господ Исус Христос желио да уради позивајући те људе да иду за Њим, позивајући их да оставе све земаљско и да пођу за Њим?“ – упитао је епископ Кирило и казао да је Христос хтио да сагради и утврди своју свету Цркву у свим народима. „Не само у Израиљском народу из ког је и сам потекао и из ког су и апостоли били, него је рекао ‘Идите, крстите све народе’. Зато су свети апостоли, не само њих четворица који се помињу у данашњем Јеванђељу, него и седамдесеторица, а затим и њихови ученици – равоапостолни оци, пронијели јеванђеље Христово у сву тадашњу васељену, и то света Црква ради и до данашњих дана. Наследници апостола, а међу њима и наш равноапостолни Свети Сава, као и многи други из нашег рода, проповиједали су Јеванђеље свуда, па и овдје. Ево и овај дивни храм подугнут је у славу Светог Николаја, великог светитеља, који је био велики мисионар Цркве“, казао је владика.

Епископ Кирило је истакао да хришћани треба да се држе и да поштују Десет Божјих заповијести, али и да треба да теже већем – а то је да воле ближње као самога себе. Казао је и да је програм Цркве Божје и свих хришћана исказан у речима које је Христос казао својим ученицима у Бесједи на Гори, а који је познат као „Блаженстава“, стиховима јеванђеља који се поју на свакој Светој Литургији.

„Тај програм супротан је сваком програму овога свијета, јер није од овога свијета – ‘Блажени милостиви јер ће бити помиловани…, Блажени смирени срцем…, ‘Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати’… Блажени смо чак и када нас прогоне, због истине, због Христа. Таквима је обећано Царство небеско. Кротки и смирени, добри људи ће ући у Царство небеско“, рекао је владика Кирило.

У Великој Бршљаници, према најстаријим сведочанствима, првобитно се налазила црква брвнара, посвећена Сабору светог архангела Михаила. На њеном мјесту подигнут је први зидани храм 1752. године, а потом, половином 19. вијека, од материјала срушене цркве манастира Бршљанац, подигнут је данашњи храм Преноса моштију Светог Николаја, у ком се налази вриједан иконостас, рад Лазара Сердановића из 19. вијека. Храм је, одлуком Министарства културе Репбулике Хрватске, 2004. године добио статус заштићеног културног добра.

П.К.