Епископ Кирило служио у Лепавини

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је, 17. августа, у Десету недјељу по Духовима, Свету архијерејску литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Лепавини. Владици Кирилу саслуживала је братија манастира и ђакон Александар Миљановић из Загреба.

У својој бесједи владика је говорио о смислу Успењског поста, назвавши га „кратким, али дубоко садржајним и символичним“. Подсјетио је да празници Преображења и Успења Пресвете Богородице свједоче о коначној судбини човјека у Христу: „Мајка Божија је уснула и васкрсла и душом и тијелом. То је судбина свих праведника и свих људи. Надамо се да ћемо и ми бити међу тим праведницима.“

Тумачећи Јеванђеље о исцјељењу мјесечара, владика је подсјетио на спасоносне ријечи Господње да се: „Овај род не изгони осим молитвом и постом“, нагласивши да истинска духовна сила не долази од човјека, већ од Бога, те да се не може стећи без подвига. Упозорио је на празновјерје и астролошка тумачења која одвлаче човјека од спасења:
„Наравно да читав видљиви свијет утјече на човјека, али наша судбина не може да зависи од кретања небеских тијела и мјесечине, него је искључиво у власти Божијој. Он је тај који има власт над животом, смрћу и вјечним исходиштем човјека.“

Вјернима је указао да ни апостоли, иако најближи Христу, нису могли исцијелити младића без дубоке вјере и благодатне силе, чиме се открива да је за свако духовно дјеловање неопходно сједињење с Божијом вољом.

Говорећи о духовном животу, владика је нагласио да вјера није средство за магијско рјешавање животних потешкоћа, већ пут који захтијева смирење, трпљење и постојано повјерење у Божију промисао: „Са стрпљењем, са смирењем, уздати се у Бога, вјеровати у Његову помоћ – тако се долази до духовног напретка и до спасења у Христу, које сви нека задобијемо молитвама Пресвете Богородице и свих Његових светих.“

На крају бесједе, позвао је вјерне да се угледају на смирење Пресвете Богородице, која је, по ријечима Јеванђеља, „све ријечи Божије слагала у срцу своме“.

По завршетку Литургије, братство манастира приредило је трпезу љубави за све сабране.