Епископ Кирило: Божић је славље сваког рођења и побједа над пролазношћу (ВИДЕО)

„Драга браћо и сестре, Света Православна Црква у ове дане пјева пјесму Божићу: Христос се рађа – славите! Христос с небеса – у сусрет Му изађите! Христос на земљи – узнесите се! Пјевај Господу сва земљо, у весељу пој, народе, јер Он се прослави.

Света Црква слави само три рођења: Христово, Д‌јеве Марије и Јована Крститеља, али је Христово рођење посебно, јер се кроз њега слави и велича и свако друго рођење.

Зашто је Христово рођење било посебно, не као рођење милијарди људи до и послије Њега? На то нам одговара управо највећи рођен од жена, Јован Крститељ, кроз своју проповијед, гд‌је каже: Иде за мном Онај који је био прије мене. Иако је Јован добро знао да је Исус Христос рођен шест мјесеци послије њега, он зна да је Христос постојао прије њега, или га допуњује јеванђелист Јован ријечима: У почетку бијеше Логос, и Логос бијеше у Бога, и Логос бијеше Бог. Он бијеше у почетку у Бога. Све кроз Њега постаде и без Њега ништа не постаде што је постало. У Њему бијеше живот, и живот бијеше свјетлост људима.

Дакле, из тих ријечи видимо да је Христос Син Божји који није покорен времену, него је изнад сваког времена и, сходно томе, носилац вјечности. И друге ријечи четвртог Јеванђеља нам кажу: Нико се није попео на Небо осим Онај који сиђе с неба, Син Божији, из којих разумијемо да Христос није подложан ни простору, ни звијездама, ни планетама, нити било каквој твари, јер Он је изнад простора и, сходно томе, носилац је бесконачности.

Дакле, Син Божји, који је носилац живота, вјечности и бесконачности, који је наш почетак, рађа се из утробе Д‌јеве Марије и тако постаје Богочовјек и нови почетак, који освећује и свако друго рађање и дарује људској природи ослобођење од просторовременског континума, тј. дарује живот, вјечност и бесконачност.

Од тог догађаја, за нас људе и за сва створења, Бог у Христу је постао наш брат и вјечни сабрат. Зато су Му пророци дали име Емануил, што значи: са нама је Бог.

А када је с нама Бог и у нама, онда не треба да се бојимо пролазности, никакве стихије или твари. Него, како нас позива Света Црква, да се узнесемо у сретање Христово, да узнесемо наш ум и срце од пролазних и пропадљивих ствари овога свијета, знајући да се пропадљивим сребром или златом не спасавамо, и да из дубине душе пожелимо да се сјединимо са Христом, да би се Он вјером уселио у срца наша, да будемо утемељени у сваком добром д‌јелу.

Христос је постао квасац који нашу природу узноси ка небу. И тај квасац небески је дао да наше вријеме није само пролазност, смрт и ништавило, него да је вјечни живот; да наш простор није само простор пролазних послова и ништавних ствари, него ствари које воде ка спасењу; и да наш људски живот има посебно достојанство и као свој циљ – вјечни живот. Дао нам је да будемо браћа Његова, синови Божји – гд‌је је веће достојанство и већи дар Христа Бога нашега?

Дакле, рођење Христово и Његов силазак међу нас темељ је нашег узласка и нашег пењања ка Небу. Њиме, као светом лествицом, пењемо се до савршенства. И опет пјевамо: Христос се рађа – славите! Христос с небеса – у сусрет Му изађите! Христос на земљи – узнесите се! Пјевај Господу сва земљо, у весељу пој, народе, јер Он се прослави.

Зато, драга браћо и сестре, све вас поздрављам са радосним божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди!
Ваистину се роди!”