Proslava praznika Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Lepavina

Svetovavedenjski manastir Lepavina je u sredu, 15/28. avgusta 2019. godine, proslavio veliki praznik svečasnog Uspenja Presvete Bogorodice.

Crkva Pravoslavna najveću čast, posle Hrista, ukazuje Njegovoj Presvetoj Majci koja svojom ulogom ima posebno mesto u Božijem domostroju spasenja sveta i čoveka. Svojom poslušnošću ona je postala Bogomajka, odnosno, ona koja je „časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od Serafima“. Rađanjem Bogočoveka Hrista ona je postala „Šira od nebesa“. Zbog toga događaje iz njenog života Pravoslavna Crkva proslavlja sa najvećim blagoljepijem, a molitve Presvetoj Bogorodici vernima daju istinsko umiljenje i utehu.

Mesta gde se na najlepši način, danonoćnim molitvama i pohvalama, proslavlja Presveta Bogorodica su svešteni manastiri Pravoslavne Crkve. U njima monasi i monahinje, neprestanim poslušanjem, smirenjem i blagodarenjem, podražavaju njen način življenja.

Manastir Lepavina, budući da je posvećen Presvetoj Bogorodici i da je čuvar njene čudotvorne ikone, svaki praznik u njenu čast, već vekovima, proslavlja sa posebnom svečanošću. O takvim praznicima manastirsko bratstvo dočekuje svoga Mitropolita, sveštenstvo i mnogobrojni narod, koji se kao reka sliva u manastirski hram, kako bi se poklonili i svoje molitve uzneli pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.

Liturgiju u ranim jutarnjim časovima, u paraklisu sv. Tihona Zadonskog, služio je jerej Radovan Dimitrić, paroh u Koprivnici.

U manastirskom hramu Svetom Arhijerejskom Liturgijom načalstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. dr Porfirije, uz sasluženje prezvitera i đakona sveštene Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. U Božanstvenoj Liturgiji učestvovao je mnogobrojni narod iz manastirske okoline, ali i mnoštvo verujućeg naroda iz cele Hrvatske, Republike Srpske, Slovenije, Austrije, Srbije i šire. Posle čina blagosiljanja kolača i koljiva, pripremljenog u čast Presvete Bogorodice, vernom narodu je besedio Mitropolit Porfirije.

Mitropolit je kazao da „Mi slavimo Presvetu Bogorodicu koja je sva u odricanju. U odricanju od svoje volje, u odricanju od svojih užitaka, jer se pre toga odrekla egoizma i samoljublja. A kada se odrekla samoljublja i egoizma, onda, njeno biće je postalo takvo da sve što joj treba jeste potreba drugoga, potreba bližega. Onaj koji se pretvorio u ljubav, onaj koji je uspeo da izvojuje bitku protiv samoljublja i sebičnosti on zapravo jedinu radost ima kada raste njegov bližnji. Kada je u prilici da doprinese radosti, i boljitku, i napretku bližnjega. Kada može da odvoji nešto od sebe da bi bližnji bio radostan, da bi njega usrećio. Mi slavimo Presvetu Bogorodicu koja je sva ljubav. I onda njeno odricanje zapravo nije lišavanje onoga što je punoća njene ličnosti, njenog bića. I to je paradoks ljubavi. Onda kada se lišavamo, tojest, onda kada se darujemo, mi dobijamo, i obogaćujemo sebe, a suprotno tome, kada smo centar sveta mi sebi, i sve podređujemo sebi ma koliko se obogaćivali spoljašnjim vrednostima, spoljašnjim dobrima, mi zapravo postajemo sve siromašniji i siromašniji.“

Po završetku Svete Liturgije, saglasno manastirskim tipicima, usledila je trpeza koju je, i ovoga puta, manastirsko bratsvo pripremilo za sve prisutne.