Често призивање имена Христова све више смекшава земљу срца нашег

41. Што киша дуже пада, то више смекшава земљу. Тако и често, без помисли призивано свето име Христово све више смекшава земљу срца нашег, пунећи га радошћу и весељем.

42. Неискусни би требало да знају да смо телесни и да пузимо по земљи и телом и умовањем, те да своје непријатеље, који су бестелесни и невидљиви, злонамерни и мудри на зло, брзи и лаки, искусни у борби коју воде од Адама до сада, не можемо другачије победити осим кроз непрестано трезвоумље и призивање Исуса Христа, нашег Бога и Творца. За неискусне ће Исус Христова молитва бити побуда и руководство за искуство и познање добра. За искусне, пак, најбољи наставник у добру јесте делање, испитивање делом и окушање добра.

43. Видећи некога да изводи извесне вештине, мало и невино дете показује знатижељу и, по својој незлобивости, иде за мађионичарем. Тако се и душа наша, коју је благи Владика наш створио као просту и благу, наслађује маштарским прилозима ђавола и прелешћује се њима. Она им, злобним, трчи у сусрет као што голубица трчи ка ономе који поставља замке за њене младунце, те своје помисли меша са маштаријама. Уколико се ради о лицу лепе жене или о нечем другом што заповести Христове потпуно забрањују, она се довија како да у дело спроведе оно што јој је понудила лепота која јој је представљена. Дошавши, потом, до сагласности са помишљу, она већ посредством тела приводи у дело безакоње које јој се представило у мисли, на своју осуду.

44. Таква је подмуклост лукавог и таквим стрелама он трује сваки плен. Стога, пре него што ум задобије велико искуство у борби, није безопасно пуштати да помисли улазе у наше срце, нарочито у почетку, док душа још саосећа са демонским прилозима, наслађује се њима и радо иде за њима. Њих треба одсецати чим се примете и у моменту кад се појаве и приближе. Пошто се, дуго време проводећи у дивном делу, научи подвизавању, ум ће већ све распознавати и стећи навику у борби тако да ће тачно препознавати помисли, те ће, као што говори пророк, бити у стању да лако лови мале лисице (Песм.2,15). Тада ће он већ искусно моћи да их пусти да уђу унутра, те да се, уз помоћ Христа, са њим сукоби, да их изобличи и избаци напоље.

45. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога.

Добротољубље: Душекорисне и спасоносне стотине преподобног Исихија,

презвитера јерусалимског Теодулу, о трезвоумљу и молитви