БОЖИЋНИ ПРИЈЕМ У ЗАГРЕБУ

У четвртак, 8. јануара 2026. године, поводом празника Рођења Христовог, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, приредио је божићни пријем и ручак у згради Духовног центра на загребачком Светом Духу.

Пријем је одржан у духу празничне радости и сабрања, као сусрет представника вјерског, друштвеног, политичког и дипломатског живота, те као израз отворености Цркве за дијалог, сусрет и међусобно поштовање у савременом друштву.

Божићном пријему присуствовали су високи вјерски достојанственици: апостолски нунциј у Републици Хрватској монс. Гиоргио Лингуа, монс. Антун Шкворчевић, пожешки бискуп у миру, монс. Вјекослав Хузјак, бискуп бјеловарско-крижевачки, Луциано Моше Прелевић, главни рабин Јеврејске општине Загреб, те Азиз еф. Хасановић, муфтија загребачки и предсједник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској.

Међу присутнима су били и представници политичког и јавног живота: Милорад Пуповац, предсједник Самосталне демократске српске странке, Борис Милошевић, предсједник Српског народног вијећа, Никола Лунић, предсједник Српског привредног друштва „Привредник“, Славица Бељак, чланица Управног одбора СПД „Привредник“, Синиша Таталовић, професор Факултета политичких знаности и први потпредсједник Савјета за националне мањине Републике Хрватске, као и Јелена Несторовић, предсједница Српског демократског форума.

У име дипломатских представника Републике Србије пријему су присуствовали представници Амбасаде Републике Србије у Републици Хрватској Дејана Перуничић, министрица савјетница и привремена отправница послова, те Радомир Џодић, савјетник у амбасади.

Божићном пријему присуствовале су и бројне друге званице из културног, академског и јавног живота Загреба и Хрватске, као и свештенство Црквене општине загребачке.

У пригодном обраћању окупљенима, епископ Кирило је захвалио присутнима на доласку и истакао радост због тога што су се окупили у данима божићног славља, нагласивши да празник Рођења Христовог превазилази календарске разлике и окупља људе у духу заједништва, међусобног поштовања и отворености. Подсјетио је да се вјера не намеће, већ слободно прихвата, те да истинска слобода подразумијева одговорност и стално провјеравање живота Светим Писмом и свештеним предањем Цркве Божје. Осврћући се на сусрет представника различитих вјерских традиција, епископ Кирило је указао на заједничко старозавјетно насљеђе хришћана, Јевреја и муслимана, као и на трајну вриједност вјерске слободе и међусобног поштовања, подсјетивши на насљеђе Миланског едикта као једног од темеља савремене европске цивилизације.

У име Свете Столице присутнима се обратио апостолски нунциј у Републици Хрватској, монс. Гиоргио Лингуа, који се захвалио епископу Кирилу на позиву и прилици да се Божић прослави у заједништву. У свом обраћању, монс. Гиоргио Лингуа је нагласио потребу за свједочењем јединства и сарадње у савременом свијету обиљеженом под‌јелама и поларизацијом, истакавши да је одговорност сваког појединца да учини „барем мали корак“ ка миру. Изразио је наду да ће предстојећа година донијети више мира и сусрета, те поручио да су управо оваква окупљања знак воље да се иде „против струје“ под‌јела и у правцу дијалога и међусобног разумијевања.

Присутнима се потом обратио пожешки бискуп у миру, монс. Антун Шкворчевић, истакавши да овакви сусрети свједоче о заједничкој одговорности вјерника да у савременом свијету чувају и свједоче оно што је истински људско. У свом обраћању говорио је о Рођењу Христовом као догађају у којем се Бог „одважио бити човјек“, нагласивши да Божић поставља темељно питање савременом човјеку – како остати човјек у свијету обиљеженом под‌јелама. Истакао је да Божић позива вјернике да, упркос свему што је нељудско у савременом свијету, гледају у Исуса Христа и у Њему пронађу не само инспирацију, него и снагу како бити човјек, и то не у било каквој мјери, већ по оној Божијој коју нам је очитовао у Исусу Христу. Захвалио је епископу Кирилу на позиву и гостопримству те упутио окупљенима божићне и новогодишње честитке.

У име Исламске заједнице у Републици Хрватској присутнима се обратио муфтија загребачки и предсједник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској Азиз еф. Хасановић који је казао да сусрет на Светом Духу доживљава као окупљање у простору који је „свет сам по себи“, те да су се присутни сабрали око имена Исуса, кога свака вјерска заједница поштује на себи својствен начин. Подсјетивши на недавни заједнички боравак са епископом Кирилом и патријархом Порфиријем на ријеци Јордан, муфтија Хасановић је нагласио блискост вјерских традиција кроз лик Исуса као Божјег посланика. У том контексту издвојио је двије кључне вриједности које, према његовим ријечима, имају посебну снагу у савременом времену, а које је Исус свједочио: љубав према другоме и живљење за друге. Поручио је да је сваки човјек дужан да допринесе успостављању и јачању мира и међусобног повјерења. Истакао је да сви, на различитим разинама, могу дати свој допринос у спрјечавању поларизације друштва, нетрпељивости и страхова међу људима, заједницама, културама и цивилизацијама. На крају је честитао Божић и пожелио свима свако добро и унутарњи мир, истакавши да је он темељ сваког спољашњег мира и да се мора започети градити у човјековом срцу, како би се могао остварити у заједницама и друштву у цјелини.

Присутнима се потом обратио Луциано Моше Прелевић, главни рабин Јеврејске општине Загреб, који је окупљене поздравио традиционалним јеврејским поздравом мира. Нагласио је да се на оваквим сусретима титуле повлаче пред оним што је суштинско, јер „пред Богом нема титула“, док функције и положаји пролазе. Посебно је истакао заповијест љубави према ближњему, тумачећи је не као осјећај, него као конкретно д‌јеловање и одговорност према другоме, подсјетивши да су сви људи, као потомци Адама, позвани на међусобно уважавање и заједништво. На крају се захвалио домаћину и присутнима, истакавши да је заједничко благовање и разговор знак д‌јела које је „Богу угодно“, те упутио празничне честитке у духу мира и заједништва.

У име представника српске заједнице обратио се и Милорад Пуповац, који је изразио захвалност епископу Кирилу на позиву и могућности да присуствује божићном сабрању. Истакао је да се сусрет одвија за „трпезом духа“, која надилази само заједничко благовање и представља простор размјене искустава, порука и одговорности. Говорећи о властитом политичком искуству, нагласио је да му сусрети оваквог састава и садржаја прије уласка у политику нису били доступни у тој мјери, те да је управо у времену јачања вјерског живота и обнове утицаја вјере у друштву имао прилику учити оно о чему раније није довољно знао. Тај дугогодишњи сусрет са вјерским заједницама и њиховим порукама описао је као искуство обогаћења, истакавши да је оваква „трпеза духа“ другачија од онога што је често присутно у јавном простору и политичком искуству његових колега. Нагласио је да једнако озбиљан изазов представља и искуство већине која не успијева пронаћи тачку прихватања и разумијевања мањина које се унутар ње конституишу, оцијенивши да такав недостатак разумијевања представља изазов и за само обликовање већине као друштвене заједнице. Осврћући се на властито дугогодишње искуство рада у оквиру српске заједнице у Хрватској, истакао је да га је оно научило осјетљивости према чињеници да одговорност за међусобно разумијевање никада не лежи само на једној страни. На крају се присјетио божићног поздрава из свога далматинског завичаја, „Мир Божији“, поручивши да је управо мир оно што је данас најпотребније народима и вјерским заједницама које дијеле исти простор, уз поруку да нам је потребно „више чврстог мира, а мање недовршених ратова“.

Сусрет је потврдио да се искуство тајне Рођења Христовог коју хришћани на најпотпунији начин живе у богослужбеном слављу, из литургијске заједнице претаче у свијет изван ње и пројављује у конкретним односима међу људима и заједницама.

У размјени ријечи, благослова и божићних честитки, потврђено је да је мир који Бог доноси у свијет истовремено дар и задатак, позив вјерским заједницама и друштву да, кроз дијалог, узајамно поштовање и одговорност за другога, буду простор у којем се тај мир препознаје и живи.