Благовијести, храмовна слава у Новосељанима

У овој цркви смо тражили олакшање од брига и духовно окрепљење. Знали смо ту сједити, причати, али и запјевати. Живот је суживот и морамо разумјети једни друге, рекао је један од парохијана у Новосељанима

На празник Благовијести Пресвете Богородице, 7. априла, прослављена је храмовна слава у Новосељанима надомак Бјеловара. Празничну Литургију у храму који је посвећен овом великом Богородичном празнику служио је јереј Миломир Гвојић, парох из Велике Писанице, уз молитвено присуство домаћина, јереја Стефана Максимовића, пароха бјеловарског.

Овогодишње сабрање било је посебно свечано јер се навршило 30 година откако је одржана прва служба на празник Благовијести у овом храму. Занимљиво је да је дуго сматрано да је новосељанска црква која је саграђена 1700. године, а обновљена 1857., посвећена спомену Светог пророка Илије, а не Благовијестима.

У литургијској бесједи отац Миломир подсјетио је окупљени вјерни народ да се овај велики хришћански празник прославља у знак сјећања на догађај када је Архангел Гаврило јавио Богородици благу вијест да ће она родити Сина Божјег.

„Архангел Гаврило јавио се Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је ријечима: ‘Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама’. И ми смо данас овдје како бисмо кроз евхаристијско сабрање прославили ту благу вијест“, рекао је јереј Гвојић.

Житељи Новосељана, како православни, тако и католички, воле да се окупљају испред храма и да, посебно они нешто старији, евоцирају успомене на нека давна времена, док истовремено млађи стварају нове.

Један од људи који је дао велики допринос овој цркви, као дугогодишњи предсједник црквеног одбора, али и као вјерник је Милорад Ребић који прича да је на првој служби у славу цркве – Благовијести 1994. године било свега 11 вјерника.

„Свету Литургију те године служио је свештеник Стеван Јаковљев из Нових Пављана. Можда због низа година, а можда и због топлијег времена, празник Светог Илије је био погоднији за обиљежавање славе. Да би онда дошли документи о историји цркве на којима је писало да је посвећена Благовијестима Пресвете Богородице. То је потврдио и блаженопочивши митрополит Јован када је дошао на службу у нашу епархију. Сви су се чудили откуд сад Благовијести, али с годинама људи су то прихватили и данас се сви врло радо спремамо за прославу тог датума“, испричао је Ребић.

Ребић је казао да је према неким подацима које је читао у Државном архиву у Бјеловару Марија Терезија за зидање ове цркве платила 300 000 златних форинти. То улагање се итекако исплатило јер је храм постао центар духовног сабрања житеља Новосељана, али и сусједних мјеста – Ждралова, Гргинаца, Летичана, Магленче, Томаша и Преспе.

„У овој цркви смо тражили олакшање од брига и духовно окрепљење. Она је била мјесто молитве, сусрета, договора, среће, али и мјесто гдје се дијелила туга, како бисмо је лакше поднијели. Знали смо ту сједити, причати, али и запјевати. Живот је суживот и морамо разумјети једни друге“, мишљења је Ребић који прича да када је он ишао у основну школу није се баш смјело ићи у цркву, али да су њега родитељи другачије учили, те да никад нису дозволили да се у њиховом огњишту угаси прослава крсне славе.

„Ми нисмо имали вјеронауку у школи, али нас је свештеник Милан Кабљанац чекао по завршетку наставе испред ове цркве. Уводио нас је у храм и учио нас основама вјере, не само православну дјецу, већ и католичку“, присјећа се Милорад.

У ратно вријеме није било лако обиљежавати славе цркава, нити одржавати храмове, али прослава празника Светог пророка Илије у Новосељанима, који је један од најпознатијих у овим крајевима, се и тада одржавао. Ребић каже да су они уредно сваке године добијали дозволу за његово одржавање, али да је само једне године дошла информација да је простор миниран.

„Ја сам знао да је то провокација, наравно да није било мина. Али то су била тешка времена за Цркву, па тако и за нас“, рекао је Ребић и нагласио да га радује што се у овом  храму одржао богослужбени живот, као и што долазе млади који не заборављају свој вјерски идентитет.

Након освећења славских дарова, постављена је трпеза љубави у црквеном дому који је обновљен након рата. Отац Стефан захвалио се јереју Гвојићу на доласку, свима који су помогли у припреми славе, као и сабраном народу, изразивши задовољство што их је ове године било више него ранијих година.

Невена Максимовић

Фото: Миленко Селак