Бестрашће и смирење воде познању

66. Неко други од оних који су мудри у Божанственим стварима је говорио: „Зачетак плода је цвет, а почетак делатног живота јесте уздржање“. Држимо се, дакле, уздржања и то са мером, како уче оци. Читав дванаесточасовни дан проходимо у чувању ума, Чинећи тако и принуђавајући себе ми ћемо, уз Божију помоћ, у себи угасити и смањити зло. Јер, принуђавањем себе стиче се врлински живот за који се добија Царство небеско.

67. Бестрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.

68. Онај ко непрестано пребива у својој унутрашњости одржава целомудреност, и при томе сагледава, богословствује и моли се. То је оно о чему апостол говори: По духу ходите, и похоту телесну нећете чинити (Гал.5,16).

69. Онај ко не уме да иде духовним путем неће се постарати о страсним помислима (тј. неће их гонити од себе), већ ће непрестано бити заузет само телом. Он угађа трбуху, пада у распуство, тугује, гневи се, злопамти и кроз све то помрачује ум, или се пак, упушта у прекомерне подвиге и растројава срце.

70. Онај ко се одрекао од светског, тј. од жене, имања и осталог, само је спољашњег човека начинио монахом, а не и унутрашњег. Онај, пак, ко се одрекао страсних помисли о свему томе начинио је монахом и унутрашњег човека, тј. ум. И то је истински монах. Спољашњег човека је лако начинити монахом, али је велики труд начинити монахом унутрашњег човека.

71. Ко је тај који се у овоме роду потпуно ослободио од страсних мисли и који се удостојио непрестане, чисте и невештаствене молитве (што и јесте одлична црта унутрашњег човека).

72. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек кад се пред очима покаже њихов узрок.

73. Немој се занимати само телесним обучавањем. Напротив, определивши за тело подвиг по снази, сав ум обрати на унутрашњост: Јер телесно вежбање за мало је корисно, а побожност је корисна у свему (1.Тим.4,8).

74. При мировању страсти (до кога је дошло или уклањањем њихових узрока, или услед лукавог одступања демона) рађа се гордост.

75. Смирење и злопаћење (подвижничка телесна лишавања) човека ослобађају од сваког греха. Смирење одсеца душевне, а злопаћење телесне страсти. Стога Господ говори: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт.5,8). Они ће видети и Њега самог и блага која се у Њему налазе уколико љубављу и уздржањем очисте себе. И они ће видети утолико више, уколико више буду очистили себе.

Добротољубље: Душекорисне и спасоносне стотине преподобног Исихија,

презвитера јерусалимског Теодулу, о трезвоумљу и молитви