Бадње вече у Загребу

У Саборном храму Преображења Господњег у Загребу 6. јануара 2026. године служено је вечерње богослужење на Бадње вече, након којег се пригодном бесједом вјерном народу обратио Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.

„Христос се роди! Часни оци, драга браћо и сестре, о празнику Божићу, Рођења Христовог у тијелу, може се говорити из разних углова, јер је Бог својим уласком међу нас дао нову снагу, нови замах нашој природи.

Сједињење божанске и човјечанске природе у другој божанској личности Бога Сина, или Бога Слова, јасно да је оставило и духовне и материјалне посљедице на природу човјека и читав наш живот.

Овлапотивши се као Дијете у породици Јосифа, обручника, и Марије, Бог је унио промјене и у нашем породичном животу, Он се родио као један од нас, постао је Син Дјеве, а тиме и наш брат, рођак, комшија, кум, пријатељ.

Родивши се као Дијете, Бог је указао на важност и дубљи смисао наших породичних односа, нарочито нам је указао да су дјеца наше највеће благо. То нарочито требамо да имамо у виду када вршимо такозвано „планирање породице“. Он је оправдао вјером све праведнике и своје праоце који су га чекали и из чијег је рода произаишао.

Тиме је дао и нама поуку да један праведник који угоди Богу може да оправда и искупи гријехе и за све своје претке и потомке. Бог указује колико је важно хришћанско васпитавање наше дјеце. Неће нас, дакле, оправдати пред Богом ни скупи аутомобили, нити телефони, нити викендице на мору, (иако нико овдје није природно против подизања стандарда и комфора нашег живљења), али наша дјеца, ако их правилно васпитамо, ће бити наши најважнији заступници и пред људима и пред Богом.

Бог је позвао све људе да буду браћа и уједно синови Божији. Анђели су пјевали пјесму: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Тако да Христос уноси промјене не само у породици, већ и у цијелом нашем социјуму, то јест у социолошком смислу, позивајући све људе на мир и на добру вољу и међусобно поштовање. Те божићне поруке и цијела Христова наука, кроз вијекове, довела је до укидања ропства, те до веће владавине права личности и принципа демократије….”

Нарочито је Бог своју вољу пројављивао кроз побожне хришћанске цареве и владаре, поменут ћемо само великога Цара Константина и његов „Милански едикт“, који је један од крајеугаоних каменова савременог законодавства. Хришћанство је на читавој нашој планети изградило велелепне Храмове Христу Богу, Богородици и Његовим светима, који су уједно и једни од најљепших архитектонских и културно историјских споменика.

Библија је књига која је преведена на око 800 језика, а њени дијелови, нарочито новозавјетни, на око 1800 свјетских језика. Библија, а нарочито Нови Завјет, је књига са убједљиво највећим бројем издања у историји и писане и штампане књиге. За словенске народе, благодарећи мисији наших Светих просветитеља Кирила и Методија, је карактеристично да је сва наша писменост повезана са процесом покрштавања или примања хришћанства.

И ако би се пописала сва дјела Христова, ни у сами свијет не би стале написане књиге. Због свега тога ми и овог Божића треба да благодаримо нашег Спаситеља који је имао повјерења у људски род, који је постао човјек и вјечно остао човјек дајући нам оно што његово име Исус и значи, Спасење.

Као што је Он на овај дан ушао у наручје Свете Дјеве, тако и ми пожуримо да уђемо у загрљај, мир и радост свога Господа, и да у тој вјери васпитамо и поучимо и своју дјецу и своје ближње.

Нека нам је свима срећан и Богом благословен Бадњак и Божић, и нека нам Нова Година буде пуна и духовних и материјалних дарова милости Господње.

Мир Божји, Христос се роди!

Ваистину се роди Христос!”