
НАЈАВА: Kонцерт Хора Саборног храма у Загребу
10/11/2026
Владика Кирило богослужио у Манастиру Покрова Пресвете Богородице у Горњим Брчелима
12/11/2026Поклоничко путовање сестринства са Виндола
Након прославе манастирске славе Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког др Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске, кренуле смо на поклоничко путовање по светињама Црне Горе и Херцеговине.
Послије припрема и радости славског сабрања, ово путовање било нам је прилика да саберемо утиске, молитвено се укрепимо и размислимо о наставку радова на изградњи нашег храма. Позив Митрополита будимљанско-никшићког г. Методија, као и гостопримство монашких обитељи које смо посјетиле, омогућили су нам да боље упознамо живот светиња и са братијом и сестринствима подијелимо искуства, бриге и радост монашког служења.
Пут нас је најприје водио преко Требиња до манастира Тврдоша. Посјета овој светињи била је и прилика да се молитвено сјетимо блаженопочившег Епископа Атанасија, који почива на манастирском гробљу и чије је служење оставило дубок траг у животу наше Цркве.
У манастиру Острогу поклониле смо се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца. Братија нас је срдачно примила и позвала за заједничку трпезу. Разговор у порти Доњег манастира, уз братску пажњу и гостопримство, донио нам је охрабрење за даљи пут. На растанку смо изразиле жељу да се поново сусретнемо и у нашем манастиру на Виндолу.
Из Острога смо наставиле ка манастиру Дајбабама. Тишина пећинског храма и његов молитвени простор оставили су на нас посебан утисак. Поклониле смо се моштима Преподобног Симеона Дајбабског, а наредног јутра учествовале у Светој литургији и причестиле се. Послије богослужења, разговора са домаћинима и краћег одмора, обишле смо Подгорицу.
Шетња Старом вароши, поред Сахат-куле и Рибнице, била је и повратак успоменама из дјетињства. Познате улице, иако умногоме промијењене, подстакле су нас да пажљивије упознамо историју града и његове светиње. Посјетиле смо Лавру Светог Симеона Мироточивог, а током боравка у Подгорици упознале се и са свједочанством страдања Светих момишићких мученика.
Наредног дана стигле смо у Цетињски манастир. Поклоњење моштима Светог Петра Цетињског, небеског покровитеља нашег манастира, и десници Светог Јована Крститеља било је један од најзначајнијих тренутака путовања. Дио дана провеле смо са манастирском братијом, у разговору о монашком животу и служењу Цркви.
Посјетиле смо и манастир Ждребаоник. Сестринство смо затекле у јутарњим послушањима и припремама за манастирску славу. Монахиња задужена за гостопримство омогућила нам је да цјеливамо свете мошти, а сусрет смо наставиле у срдачном разговору.
У Пивском манастиру дочекали су нас игуман Јефтимије и братија, који су нам пружили гостопримство и конак. Учествовале смо у вечерњем и јутарњем богослужењу, а вријеме између служби провеле у упознавању манастира и братском разговору. Љепота ове светиње и њена историја оставиле су снажан утисак на нас. И пивску братију позвале смо да нас посјети на Виндолу.
Обишле смо и Дола, метох Пивског манастира, гдје нас је мати Јелена са радошћу примила и упознала са животом светиње, свакодневним послушањима и радовима.
Завршни дио путовања провеле смо у Никшићу. У вечерњим часовима посјетиле смо храм Пресвете Богородице Тројеручице у изградњи, у чијем се доњем дијелу већ служи. Пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице мати Лидија је, по благослову, читала акатист. Заједничка молитва повезала нас је са вјерницима који се у овом храму редовно сабирају.
У суботу, 7. новембра, на Митровске задушнице, учествовале смо у Светој литургији у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу и приступиле Светом причешћу. Послије богослужења сусреле смо се са Митрополитом будимљанско-никшићким г. Методијем, чији је позив био један од главних повода нашег путовања.
Митрополит је одвојио вријеме за разговор о животу нашег сестринства, изградњи храма и свакодневним питањима монашког служења. Његова непосредност, пажња и духовна подршка биле су нам велико охрабрење. Сусрет је настављен за трпезом љубави, а на растанку нам је даровао икону Светог Василија Острошког и гусле. Изразио је и намјеру да на прољеће посјети наш манастир и служи Свету литургију, уз договор да том приликом приредимо гусларско вече.
На повратку смо посјетиле манастир Житомислић. Уочи празника Светог великомученика Димитрија, крсне славе игумана Данила, присуствовале смо вечерњем богослужењу са петохљебницом. Послије службе приређена је свечана вечера, током које смо са домаћинима и гостима подијелиле радост празника и чуле многе душекорисне поуке.
Са овог путовања вратиле смо се благодарне за сваку молитву, разговор и указано гостопримство. Сусрети са монаштвом, свештенством и вјерним народом помогли су нам да своје обавезе и бриге сагледамо са више мира и повјерења у Господа.
Овај запис дијелимо и као позив да светињама приступамо са љубављу, пажњом и спремношћу да чујемо другога. Поклоничко путовање наставља се и по повратку, у начину на који примљено охрабрење претварамо у молитву, трпљење и бригу за ближње.
Са љубављу, сестре манастира Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског на Виндолу,
Стефанида и Лидија




















