Слава манастира Рођења Пресвете Богородице

У недјељу, 20. септембра, у 16. недјељу по Педесетници и претпразништво Рођења Пресвете Богородице, у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Долењим Лакницама код Новог Места у Словенији прослављена је манастирска слава.

Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја-ставрофора Александра Обрадовића, пароха љубљанског, и загребачког ђакона Миладина Андрића.

Бесједећи о празнику и јеванђелској причи о талантима, епископ Кирило је истакао да човјек многе важне ствари у животу прима као дар, али да дар није довољно само примити – потребно је за њега благодарити и умножавати га.

Подсјетивши на прародитеље у рају, казао је да су они примили велики дар заједнице са Богом, али су га непослушношћу изгубили. Човјечанство је потом дуго тражило пут ка небу, често на погрешан начин, што је владика повезао са библијском сликом Вавилонске куле.

Говорећи о савременом човјеку и његовим великим технолошким достигнућима, указао је да ни освајање свемира само по себи не даје одговор на најдубље питање човјековог постојања.

„Чему то све? Свакако, нешто се сазнало ново, али да ли нам то знање користи за онај суштински циљ?“, упитао је владика.

Насупрот спољашњем трагању за небом, подсјетио је на вјеру Аврама и изабраног народа, који је кроз вијекове чувао „бисер“ вјере. Управо тај пут, преко Аврама, Исака, Јакова, Давида, пророка и праведних Јоакима и Ане, води до Дјеве Марије.

Епископ Кирило је посебно говорио о скривеном животу Пресвете Богородице. У мјерилима савременог свијета, казао је, она није била позната, није имала никакву спољашњу славу нити средства којима се данас стиче популарност, али је управо њену чистоту и унутрашњи живот видио Бог.

„Дјева Марија, дјевојчица скривеног духовног живота – ко је њу запазио? Управо такву Марију чисте душе запазио је Господ“, рекао је.

Кроз њу је, нагласио је, човјечанству отворен пут ка истинском небу – не видљивом небу и свемирским пространствима, него ка заједници са Богом, „са плавим небом, небом изнад небеса, изнад свега створенога”.

 Пресвета Богородица постала је она кроз коју је људска природа примљена у тајну Оваплоћења Сина Божијег.

Говорећи затим о духовном рођењу човјека, владика је празник повезао са Христовим ријечима Никодиму о рођењу „водом и Духом“. Крштење је, казао је, почетак тог духовног живота, али не и његов завршетак.

„Крштење су тек врата која нас уводе у ту тајну духовног рођења. То је тај таланат који нам Господ даје и који треба развијати“, нагласио је.

Зато, додао је, није довољно задовољити се чињеницом да је човјек крштен. Благодат примљена на крштењу треба да се остварује и умножава током читавог живота.

„Ми падамо, устајемо, кајемо се. То је борба све до посљедњег издисаја за добијање Царства небеског“, казао је епископ Кирило.

Посебан дио бесједе посветио је унутрашњој борби са помислима. Према светоотачком искуству, подсјетио је, свако зло дјело најприје почиње као мисао коју човјек или одбацује или прихвата.

„Прво нам долази лоша помисао коју ми одбацујемо или прихватамо. Ако је прихватимо, она у нама може да изазове такво расположење да почнемо да урадимо нешто што је лоше“, рекао је, подсјетивши и на учење старца Тадеја о значају човјекових мисли.

У том контексту владика се осврнуо и на вријеме које млади проводе на друштвеним мрежама и уз садржаје који им, како је казао, могу кварити расуђивање и унутрашњи живот. Родитеље је позвао да нарочито у осјетљивом периоду одрастања помогну дјеци да науче да разликују добро од зла и да не допусте да им живот обликују искључиво виртуелни садржаји.

Празник Рођења Пресвете Богородице, наставио је, враћа хришћане и значају породице. Подсјетио је на праведне Јоакима и Ану, који ни у дугогодишњој бездјетности и понижењу нису пали у очајање, него су оно што их је снашло прихватили са вјером и покајањем.

„Бог је видио то покајање Јоакима и Ане и даровао им дијете које славе сви родови до краја свијета“, казао је.

Закључујући бесједу, епископ Кирило је још једном супротставио спољашњу повезаност савременог човјека истинској духовној заједници са Богом. Као што се савремени уређаји повезују невидљивим сигналима, казао је, тако је човјек способан да прими нешто много веће – благодат Божију која га сједињује са стварношћу која превазилази све видљиво.

„Око не видје, ухо не чу и у срце човјеку не дође оно што је Бог припремио онима који Га љубе“, подсјетио је владика, завршивши молитвом Пресветој Богородици и њеним праведним родитељима Јоакиму и Ани.

Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Александар Обрадовић, честитајући славу сестри Касијани, сестринству и свима окупљенима, говорећи о манастиру као светињи која још увијек расте и изграђује се.

Подсјетио је да Црква у току године посебно празнује само три рођења – Рођење Господа Исуса Христа, Рођење Пресвете Богородице и Рођење Светог Јована Крститеља.

Говорећи о Малој Госпојини, истакао је да је Пресвета Богородица најчистији плод који је људски род принио Богу и да кроз њу Господ Исус Христос прима људску природу.

Подсјетивши на ријечи Светог Јустина Ћелијског о мјесту Пресвете Богородице у домостроју спасења, отац Александар је нагласио да њено рођење доноси радост цијелој васељени јер се кроз њу припрема долазак Спаситеља свијета.

Осврнуо се и на изградњу малог параклиса у манастиру и захвалио свима који помажу сестринству и светињи, како својим радом тако и материјалном подршком.

Повезујући то са јеванђелском причом о Марти и Марији, подсјетио је да је Марија изабрала „бољи дио“, слушајући Господа и хранећи се духовном храном, али да је за живот Цркве потребан и Мартин труд – конкретно служење, гостопримство и старање о ономе што је неопходно.

Захвалио је овогодишњим кумовима славе Далибору и Браниславу, као и свима који су учествовали у припреми славског сабрања, а благословио је и преузимање кумства за наредну годину.