Велика Госпојина у Загребу

У петак, 28. августа, у Саборном храму Преображења у Загребу, свечано је прослављен празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина.

Свету литургију служио је архимандрит Данило (Љуботина), уз саслужење протојереја-ставрофора Душка Спасојевића, протојереја Ђорђа Филиповића, протојереја Зорана Радића, протојереја Мајка Жикића, јереја Андреја Иваненка и ђакона Миладина Андрића.

У празничној бесједи архимандрит Данило говорио је о Пресветој Богородици као Мајци Божијој и Мајци свих хришћана, истичући значај материнске љубави и тајну њене улоге у домостроју спасења.

Говорећи о Пресветој Дјеви Марији, подсјетио је да се у њој догодила велика тајна Оваплоћења: Онај Који је од вјечности Бог постао је истински човјек, не престајући да буде Бог. „У њој се смјестио Несмјестиви“, рекао је отац Данило, подсјетивши да Црква Богородицу прославља као ону која је „шира од небеса“.

Истакао је да је Христос од Пресвете Богородице примио истинску људску природу и дошао међу људе да их избави од гријеха и смрти. Зато, нагласио је, мјесто Богородице није споредно у животу Цркве: она је Мајка Господа и непрестана молитвена заступница оних који јој се са вјером обраћају.

„Пресвета Богородице, спаси нас“, подсјетио је архимандрит Данило на једну од најдубљих молитава којима се Црква обраћа Мајци Божијој, говорећи о њеној близини човјеку у болести, страдању и посљедњим часовима земаљског живота.

Посебно се осврнуо на Богородичино стајање под Крстом Христовим. Као Мајка, она је гледала страдање и смрт Свога Сина и носила, како је рекао, „претешки крст љубави и доброте“. Управо због те материнске близине Христу и човјеку, њено заступништво за вјерне остаје једна од великих утјеха Цркве.

Говорећи о самом празнику Успења, архимандрит Данило подсјетио је да смрт није могла бити коначна ријеч над Мајком Онога Који је Својим Васкрсењем побиједио смрт. Празник зато свједочи о њеном преласку из овога живота у вјечни живот и о нади која је у Христу дарована сваком човјеку.

На крају бесједе пожелио је да Пресвета Богородица својим омофором чува и покрива људски род, нарочито у временима искушења, и да нас својом материнском љубављу води ка Христу, Спаситељу свијета.

„Нека нас Пресвета Богородица сачува својим омофором, својом страшном љубављу, непоновљивом љубављу“, поручио је архимандрит Данило.